У оквиру програма 8. Трга од ћирилице уприличено је ”Спомен вече светог краља Милутина, државника, бранитеља отачаствене вјере православне и задужбинара и светог Стефана Милутиновог, дечанског чудотворца” у порти цркве Светог Спаса на Топлој.
Програм је приређен поводом великих годишњица упокојења двају светих краљева српских чудотвораца – 700 година од престављења краља Милутина и 690 година од престављења сина Милутиновог, Стефана Дечанског.
Богослужитељство је главна карактеристика свих српских владара лозе Немањића, који су себе називали слугама Исуса Христа и тако се и потписивали, почев од Светог Стевана Првовјенчаног до Светог цара Уроша, чуло се синоћ на Тргу од ћирилице.
О Светом краљу Милутину на основу фреске причала је др Славица Васиљевић-Илић, професорка средњевјековне српске књижевности, са бањалучког Универзитета.
– На фресци се заправо види које је величине краљ Милутин, јер он је раван византијском цару, који по тој средњевјековној слици свијета представља Бога на Земљи – наводи она.
Kраљ Милутин је, како је казала, тако насликан јер је одмах по устоличењу значајно проширио своју владавину на сјеверну Албанију и Македонију и пренио престоницу у Скопје. Васиљевић Илић подсјетила је на живот краља Милутина уз осврт на фреске на којима је насликан.
Игуман савински, отац Макарије говорио је о вези манастира Дечани и Савина. Он је казао да је двије светиње повезао отац Јустин, упокојени игуман манастира Савина, чиме је Боку повезао са Kосметом, а присјетио се и првог сусрета са Јустином.
– Он је донио једну широку хришћанску душу и духове светих краљева Милутина и Драгутина и наравно, краља Стефана Дечанског, најприје. То је широко хришћанско срце, које је могло у себе да прими пуно бола. Хришћани у себи увијек носе пуно бола, а опет увијек су радосни. То је истинско хришћанство – казао је он.
Отац Макарије објаснио је да је Јустин такву идеју стекао боравком у манастиру Дечани. У свом говору сјетио се првог сусрета.
– Он је волио у старости да носи те морнарске мајце. Први пут сам га видио у библиотеци савинској у морнарској мајци. Онако достојанствен и прелијеп душом и тијелом, гостољубив. Први разговор са њим оставио је печат судбине и на мој живот – испричао је отац Макарије.
Са историјског аспекта о владавини краља Милутина причао је професор цетињске Богословије др Васиљ Јововић, који је казао да је краљ Стефан Милутин из династије Немањића био један од најмоћнијих српских владара средњег вијека.
– За вријеме Милутинове скоро 40-огодишње владавине, у којој се показао као вјешт политичар, добар ратник и велики ктитор, Србија почиње ширење ка југу и југоистоку на рачун Византије и израста у водећу силу на Балканском полуострву. У доба краља Милутина Србија доживљава велики културни али и привредни процват – казао је он.
У оквиру првог дијела програма приказана је “Повеља краља Милутина манастиру Бањска” , а други дио био је посвећен Стефану Дечанском. Вјероучитељ Јовица Вукасовић читао је житије овог чудотворца из династије Немањића, сина краља Милутина.
Архимандрит Андреј Сајц, који је у манастиру Дечани провео 24 године, причао је о манастиру Високи Дечани, моштима светог Стефана Дечанског и његовом животу са историјског, али и религијског аспекта.
Он је казао да манастир у Дечанима данас посјећују многобројни људи, како са истока, тако и са запада и да се за ову светињу везују разна чуда, нека која су се догађала чак и у модерној историји.
У културно – умјетничком дијелу програма наступио је Фолклорни ансамбл „Kопаоник“ из Лепосавића, са сплетом пјесама и игара средњевјековне Србије.
