Програм десете вечери Трга од ћирилице, уприличен на Тргу Херцега Стјепана – Белависти „Пјесан Богу, слава роду“ био је посвећен јубилеју 110 година од изградње цркве Светог Архангела Михаила.
Свечано слово, односно својеврсни историјски осврт на прилике које су претходиле изградњи цркве, одржао је публициста Небојша Рашо. Он је казао да је Томо Крстов Поповић на Савин дан 1883. године иницирао обнову храма на Белависти, позивајући све Србе да помогну.
– Куповина рушевина на Белависти показатељ је да Новљани нису попуштали у исповједању православне вјере након тешких искушења која су проживјели од Венеције и Аустрије. Венеција након упокојења епсикопа Саватија Љубибратића протјерала је његовог синовца и наследника Стефана Љубибратића и није дозволила избор епископа далматинског до своје пропасти 1797. године – испричао је Рашо.
За вријеме венецијанске владавине православна литија ишла је од манастира Савина до капије града, која су биле закључане, наводи Рашо. Тек када је руска морнарица ослободила град 1806. године, капије су отворене први пут и литија је ушла међу градске зидине. Али тај зрачак слободе је кратко трајао и Новљани су мимо своје воље остали као и много пута до тада под туђинском влашћу.
Иако је Аустроугарска монархија жељела да покатоличи бокељске Србе, сви покушаји су пропали, а страдање Кирила Цвјетковића из Баошића довољно говори о тврдој вјери православних житеља тадашње Боке.
– Зато не чуди што се 1858. године, у вријеме Баховог апсолутизма, режима који је заводио централизацију и Германизацију, група Новских Срба усудила на један, тада многима тешко остварив подухват. Купили су рушевине на Белависти са једним циљем – да саграде цркву, или боље рећи обнове порушену цркву Св. Архангела Михаила – наводи Рашо.
Кључни догађај за почетак градње био је тестамент Николе Станића, који је 1871. године оставио своју кућу на Белависти у корист фонда за градњу цркве. Након његове смрти кућа је рентирана, а сакупљани су и прилози. Херцегновско општинско управитељство издало је 4. јуна 1883. године дозволу за градњу цркве.
– Пројекат је израдио Јосип Сладе који је пројектовао и Зетски дом на Цетињу. Предвиђао је, необично, цркву без звоника. Прилози су се скупљали од Срба из цијелог свијета, мада је најзначајнији извор финансирања била задужбина Николе Станића. Велики прилог дао је и сам аустријски цар Фрањо Јосиф, али и Ђура Јакшић, Димитрије Руварац, Митрофан Бан и многи приложници из царевине, Србије, Русије, Америке – подсјећа Рашо.
Темељи храма освештани су 1883. године, недуго након тога градња је привремено обустављена. Уговор за наставак и довршетак градње по новом пројекту Милана Карловца потписан је 26. септембра 1905. године.
Црква је освештана 6. новембра 1911. године, украшена је иконостасом којег је од бијелог мермера израдио мајстор Паво Билинић са иконама које је урадио чешки академски сликар Франо Циглер. Звона која су урађена у првој и јединој далматинској љеваоници звона Јаков Цукров. При храму је 1932. године основано Српско Православно Црквено пјевачко друштво „Свети Сава“. Од куповине рушевине на Белависти до освештења цркве прошло је 53 године, информисао је Рашо.
У културно-умјетничком дијелу програма учествовали су: вокална солисткиња Марија Видаковић, која је читала пјесме Теодоре Ковач, уз гитарску пратњу наставнице гитаре Вишње Дукић, као и ученици музичке школе “Мокрањац” под управом професора Милоша Николића, са пјесмама из различитих крајева које насељава српско становништво. Протојереј Никола Тодоровић бесједном и благословом отворио је синоћни скуп.
У вечерашњем дијелу програма на Блеависти биће уприличено свечано уручење награда 8. Трга од ћирилице: “Печат Херцега Стјепана” књижевнику Милутину Мићовићу и “Ћириличник” Институту за српску културу из Никшића, коју ће примити др Будимир Алексић. Награде ће уручити предсједник жирија, књижевник Будимир Дубак.
У наставку вечери на програму је Пјесничко вече Српског пјевачког друштва “Свети Сава” саборног храма Светог Спаса на Топлој. Почетак је заказан за 21 сат.
