Награда “Печат Херцега Стјепана” осмог издања Трга од ћирилице, манифестације која чува српски језик и ћирилично писмо, додјељена је књижевнику Милутину Мићовићу за укупно књижевно стваралаштво, док је награда “Ћириличник” припала Институту за српску културу из Никшића, коју је примио др Будимир Алексић.
Додјела је уприличена у порти цркве Светог Архангела Михаила, на тргу Белависта. Награде је уручио предсједник жирија, књижевник Будимир Дубак, а члан Радомир Уљаревић образложио је одлуке петочланог жирија, којег су чинили још и Милица Краљ, Желидраг Никчевић и Мавица Ђурић.
Према Уљаревићевим ријечима, поезија Милутина Мићовића у дослуху је са урођеним религијским осјећањем, које представља основу његове књижевне авантуре.
– Опредјељујући се за овог аутора, жири је имао у виду његову вишедеценијску посвећеност књижевном раду. Он досљедно и неодступно исписује своје прозе, есеје, колумне, коментаре, стихове, спајајући традиционалне и модрене поступке. Нјегова цјелокупна поезија је продужена варијација унутрашњег преиспитивања и превредновања, а све у оквиру властитог поетског стила, који је сачувао самосвојнсот и оригиналност – казао је он.
Мићовић је, како образлаже Уљаревић, један од ријетких пјесника издвојен из пјесничког “истогласја” у Црној Гори, што је посљедица његовог поетичког става.
Милутин Мићовић је објавио књиге поезије прозе и есеја: “Жива вода”, “Разорени град”, “Врата”, “Како су говорили Црногорци”, “Писма из Уранополиса”, “ Српски лавиринт и црногорски Минотаур”, “Његош и савремена Црна Гора”, “Дан ноћ”, “Трагови будућности”, “Његошева луча”. Поред тога има објављених преко 800 есеја. Носилац је награда “Марко Миљанов”, “Миодраг Ћупић”, “Врата поезије” у Румунији, Орден Савеза писаца Русије и друге.
Парафразирајући ријечи Владике Николаја, лауреат Мићовић захвалио је жирију и казао да је у књижевности “најбоље оно што се не да измјерити”.
– Ова награда носи име једне важне историјске личности – војводе од Светог Саве, који је у она мутна времена средине 15. вијека био предмет спора. Али показало се да је остао човјек свог народа, држећи се и у таквим временима православне вјере, српског језика и писма,што је све било тешко одржати, много теже него данас – казао је он.
Институт за српску културу из Никшића је научно-истраживачка установа која се бави истраживањем, вредновањем и презентовањем богатог српског културног и духовног насљеђа на тлу данашње Црне Горе, али и Херцеговине.
Током протеклих пет година постојања организовао је 10 научних скупова, из којих су проистекли зборници, а одржан је и велики број трибина. Објавио је преко 100 наслова из области српске националне историје, лингвистике и књижевне прошлости. Аутори књига које је објавио Институт углавном су универзитетски професори и доктори наука. Посебна драгоцјеност издавачке дјелатности је часопис “Српска баштина”, који има међународну редакцију, наведено је, између осталог, у образложењу жирија.
Према ријечима др Будимира Алексића, који је у име Института за српску културу примио награду “Ћириличник”, жири је препознао настојање ове институције да допринесе очувању срспког језика и афирише ћирилично писмо.
– Дјелујући у том смјеру, током протеклих пет година, колико постојимо, објавили смо око 100 публикација у тиражу већем од 40 хиљада примјерака, из области свих друштвених и хуманистичких наука и књижевног стваралаштва. Непрестано смо, при томе, имали на уму да је спрпска ћирилица, коју је на темељима хиљадугодишње српске и словенске ћириличне писмености, створио Вук Стефановић Караџић, стожерна вертикала српског духовног, културног и историјског идентитета – казао је он.
Мићовић и Aлексић су од организатора Трга од ћирилице награђени графикама Мирка Тољића, професора на Академији ликовних умјетности у Требињу.
Након дојеле награда уприличено је пјесничко вече “Танане нити душе”, а своју поезију представили су херцегновски пјесници Вишња Косовић, Снежана Вукићевић Чворо, Оливера Доклестић, Теодора Ковач, Милун Ђурђевац и Бранка Денда, као и пјесникиња и романсијерка Сава Радуловић.
У културно-умјетничком дијелу програма мини концерт одржао је хор “Светог Саве”.
На Тргу од ћирилице вечерас у 20 сати у порти манастира Савина на програму је Светоуспенска духовна Академија у организацији Српскога просвјетног културног друштва „Просвјета“ из Херцег Новог. Свечано слово – “Символика успења” казиваће др Душан Крцуновић.
