Klavijaturista kultne grupe „Kerber“ Branislav Božinović za rubriku Srce bira Herceg Novi kaže da dobra muzika opstaje, uprkos trendovima, priča o onlajn koncertu koji su održali nedavno u Nišu, tvrdi da robujući medijima i dnevnopolitičkim stanjima, masa dobrih ljudi potpada pod neke loše i čudne uticaje, što fenomenalno objašnjavaju u novoj pjesmi „Bestraga sve“ , konačno poručuje da korona nema pravila ali sami moramo da smanjimo rizik od infekcije. Božinović otkriva šta Kerber još nije uspio da uradi, u kojim situacijama izgovori „Bestraga sve“, priča kako gleda na novokomponovanu medijsku scenu i zbog čega njegovo srce bira Herceg Novi…
Piše: Viktorija Samardžić
Ove godine proslavljate veliki jubilej – 40 godina postojanja grupe. Obilježili ste mladost nekoliko generacija, stvorili hitove, a svoju dugovječnost i popularnost u regionu potvrđujete iskrenim idobrim odnosom sa publikom. Koje sve kriterijume ste morali da zadovoljite da biste ispisali i nastavili da pišete priču koja traje toliko dugo?
Veliki rad uz neosporan talenat, poštovanje publike, kao jedinog meritornog medija, izbegavanje da se vezujemo za trenutne političke trenutke (duže postojimo od svih partija), izbegavanje da se vezujemo i za trenutne modne stilove u muzici (uz poštovanje onih koji su taj put izabrali), poštovanje prema ljudima koji rade na sceni sa nama i time da se koncerti održe, kao i davanjem energije publici do maksimuma. Zato i od sebe tražimo puno, dajemo se na bini totalno, bez kompromisa. Samo tako, takvim odnosom prema svima, jedan bend može da opstane. Uz to, u grupi smo svi dobri prijatelji, imamo i rođačkih i kumovskih veza, eventualne nesuglasice (uglavnom oko aranžiranja i komponovanja) rešavamo brzo i lako kompromisom. Nema veta i lupanja šakom u sto. Ravnopravnost pre svega.
Čemu su vas naučile sve ove godine?
Radu i disciplini, na sceni, i u privatnom životu. Imamo jasno određene prioritete i trudimo se da taj stav održimo, osim kada te viša sila spreči. Nažalost, strpljenje je takođe jedna od naučenih stvari, bar u mom slučaju, jer sam po prirodi brzak, nekad presečem i na svoju štetu, ali sve manje delujem impulsivno. Racio, a ne emocio. E sad, emocije su veoma važne u našem poslu, pa je naći kompromis – takođe veština.
Koju stvar Kerber još nije uspeo da uradi, a želio bi?
Nekad smo želeli (kad smo počinjali) lokalnu slavu, pa se desilo da ostvarimo to na širem području, a sada kada imamo neke nove države u okruženju, ostvarili smo i kao međunarodnu. (smeh)
Kako gledate na ovu novokomponovanu medijsku scenu i da li biste joj se nekada povinovali?
Voleo bih da mogu normalno da živim od muzike, iako to nikada nije bio lak proces, a sada, u ovo vreme ludila oko ove zaraze, to je veoma teško. Nikada nisam stremio nekom velikom materijalnom bogatstvu, srećan sam što imam stabilnu porodicu koja mi je oslonac i podrška, imam prijatelje, mogu da prošetam ulicom, parkom, da uđem u kafić i da razgovaram sa ljudima, imam hobi koji me odmara, idem na odmor kad imamo slobodno vreme. Zasad nas sve služi zdravlje. Šta još više čovek da poželi? Bend radi, komponujemo, spremamo materijal za studio, mada ne kao ranije, već – pesmu po pesmu. Ja sam lično zadovoljan. Neko mudar je nekada rekao: „samo budala se ne menja“. Grupa Kerber se menja i promenila se dosta od svog nastanka do danas. Četrdeset godina je puno. Ipak, osnove u pristupu muzici i pristup zvuku mi nismo puno promenili, ostajemo svoji, ne robujemo modnim trendovima, pogotovu u muzici, ubacujemo elektroniku umereno, koliko je nama interesantno. Imamo pevača koji može da otpeva sve što mu mi kao muzičari zahtevamo i koji daje veoma prepoznatljiv pečat Kerberu. Ostani to što jesi, to je pošteno i prema sebi i prema drugima. Muzika je širok pojam, umetnost koja može da se iskaže na razne načine, a tako i „hvata“ svoju publiku. Ono što je najvažnije – dobra muzika opstaje dugo, uprkos trendovima. Ljudi to prepoznaju.
Nedavno ste održali mini-onlajn koncert iz svog studija u Nišu. Kako ste se prilagodili ovom novom formatu i kakve su reakcije publike?
Što se tiče onlajn koncerata, morali smo tako da se obratimo publici, jer smo odavno sprečeni da na svoj, prirodan način uradimo koncert. Pripreme su duže nego za klasičan koncert, treba se prilagoditi prostoriji, poraditi na zvuku, jer tu ne može da se „bije na 100 db“, odabrati ekipu koja to ume i može da snimi i reprodukuje. Uopšte nije lako, pogotovu u Nišu, jer to pre nas niko nije radio (ako izuzmemo takozvane live stream stream telefonske zapise koje mladi rade kad god su u prilici). Ovo je moralo da se uradi na višem nivou, a mislim i da smo uspeli, a to nam reakcija publike potvrđuje.
Kerber nas je obradovao i novom pjesmom „Bestraga sve“, što je pravo iznenađenje za publiku. Šta nam možete reći o ovom projektu?
„Bestraga sve“ je pesma koja je nova za publiku. Neki ljudi su je već čuli pretprošle godine na koncertima, u nekoj polu-demo verziji. Imamo običaj da nove pesme testiramo na koncertima da bismo videli koji energetski potencijal one nose, a i šta treba doraditi, promeniti. Meni, a i svima u grupi pesma se dopada. Naš drug Nikola Čuturilo je uradio fenomenalan tekst. Mislim da je veoma uspela pesma. Možda nije hit „na prvu loptu“, ali, sigurno je dobra i dugo će ostavljati utisak na publiku.
U pjesmi govorite da se sve priklonilo mračnoj strani svjeta. Da li ste možda njome htjeli da napravite paralelu sa situacijom u kojoj se nalazi cio svijet već godinu, otkako nas je zadesila ova pošast?
Pesma je fenomenalno legla ako posmatramo ovo stanje u kome je celo čovečanstvo. Možda to nije bila intencija u početku, ali, strah, beznađe, ludilo, rezignacija i odbijanje da se postane „točak mašine“ koja strahom uništava sve, traže da se umetnik obrati narodu i iskaže svoj stav o tom pitanju.
Da li smo stvarno mi „glupi, slepi i nemi“, kao što ističete u ovom singlu?
Nema naroda koji je i gluv i slep. Uvek ćeš naći ljude koji šire pozitivnu energiju i dobro oko sebe. Nažalost, robujući medijima i dnevnopolitičkim stanjima, masa dobrih ljudi potpada pod neke loše i čudne uticaje, promeni se i ni sama ne zna kako se nađe u situaciji da ne zna šta radi. Isto je i u ljubavi. Kažu – poludeo od ljubavi, zaboravio obaveze, društvo, porodicu… Ako je ideal ljudskog života ljubav, a to jeste, jer je ljubav i vera, i sloboda da dela, a to čini čoveka. Teško je da se čovek izbori sa svim emocijama i u tome ume da bude „i gluv, i slep, i nem“ (smeh). Pre ili kasnije se svi probudimo iz tog sna, pa zavisno od toga šta nam se desilo ili šta smo drugome učinili nesvesno, možemo da kažemo: „Nešto je dobro iz toga izašlo, a nešto, bogami i nije“. A uvek je bolje ako sudbina ili Bog hoće da ispadne dobro, jer ljubav treba da nas motiviše na to.
U kojim situacijama vi kažete „Bestraga sve“?
Kad te nešto smori, ali baš te smori da ne znaš više šta da uradiš, jer šta god da probaš – ne ide (za to smo obično sami krivi, verovatno loše započnemo, pa nema šanse da bude dobro), ja lično kažem – ma idi bre bestraga, daleko ti lepa kuća! U životu ćeš naći puno tih prilika da odustaneš od nečega što ti je bilo važno, ali ne i životno važno, jer se od toga ne odustaje, pa ćeš reći „Ma, bestraga sve!“
Mnogo vaših kolega i prijatelja se bori ili se, nažalost, nije izborilo sa kovidom-19. Koliko vas ovo stanje pogađa i kako prevazilazite ove teške trenutke?
Nažalost, pandemija nam je odnela neke drage ljude, kolege, prijatelje. To su rane koj je nemoguće brzo zalečiti. Njihov odlazak je veliki gubitak, kako za njihove drage, tako i za prijatelje, za njihov posao, za sve koji su ih poštovali. Da bismo izbegli zamku tog pritiska zbog takve situacije, gde gubimo drage ljude, mi smo utočište našli u radu, u muzici. Nije lako da sada budeš kreativan, energčan, ali moramo i zbog ljudi kojima je već svega dosta, kao i nama uostalom. Mislim da bi oni to voleli.
Koju poruku imate za sve ljude koji su u kandžama ovog opakog virusa?
Ljudi, čuvajte se! Izbegavajte gužve, čuvajte svoje i živote svojih najmilijih, jer ova bolest nema pravila, nema matrice po kojoj radi, tako da moramo sami da smanjimo rizik od infekcije. Uz to, nađite snagu za osmeh, za dobro delo, za optimizam. Verujem da i to pomaže, a mi muzičari ćemo se potruditi da vam pošaljemo pozitivnu energiju da vam u tome pomogne. Uz to – ljubav! To je recept! Našim obolelim drugarima želimo što brže ozdravljenje i oporavak, jer treba živeti, voleti i raditi.
Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije dodelio vam je krajem 2019. godine nagradu za životno delo. Kako se osjećate povodom tog velikog priznanja?
Lepo je kada te kolege nagrade za sav trud, rad, odricanje i život koji estradni umetnici vode. To te čini ne samo srećnim nego i ispunjenim, jer si se uverio da si radio i uradio nešto stvarno dobro. Da to mogu svi da prepoznaju, da cene i da u ovom slučaju uživaju zajedno sa nama u muzici. Sa druge strane, obavezuje te da paziš šta radiš, da naredno delo ne sme da bude urađeno ofrlje, bez emocije i energije, da se malo promeniš, a i da ostaneš svoj.
Kakvi su vam naredni planovi?
Planovi su da prvo snimimo ostatak pesama za album a, ako ovo čudo stane do leta ili makar do početka jeseni, napravimo veliki koncert u Nišu, na otvorenom, sa puno gostiju, da proslavimo svi godišnjicu našeg rada i da proslavimo ono najvažnije – život i ljubav! Neka su zdravlje i ljubav sa vama! I da se gledamo i slušamo kad sve ovo sa koronom prođe!
Zbog čega vaše srce bira Herceg Novi?
Prvi put sam u životu, na more došao baš u Novi, imao sam četiri godine…To, „prvo letovanje na moru“ i kasnije Dragoljub Đuričić, koji nas je vodio i upoznavao sa gradom u detalje, fini i otvoreni ljudi, moraju biti razlog za Herceg Novi!
