Недостатак саобраћајне инфраструктуре представља проблем наше и других општина, што је евидентно ових дана, у шпицу сезоне. Неријетко се на нашим улицама дешавају и колапси у саобраћају. За рјешавање ових круцијалних проблема неопходне су системске промјене и пројекти, а подршка стиже и из Владе Црне Горе.
Према ријечима в.д. директора Управе јавних радова Црне Горе Бора Лучића, општине Херцег Нови, Тиват, Котор и Будва имају заједничке проблеме, првенствено, везане за саобраћај. Први пут у 30 година те општине сарађују и заједно планирају инфраструктуру. Бока Которска би требало да се посматра као регион да би се ријешавали круцијални проблеми и градили мостови, тунели и заобилазнице:
– Један од основних проблема везан за потенцијални мост на Веригама и подводни тунел ка Луштици, је тај што ми сами нисмо сигурни шта желимо. Тако су брзе цесте које су биле предвиђене да се граде, по мени, утопија, јер то је пројекат који би коштао милијарду и по еура. Када су брзе цесте и мост на Веригама планирани, тада није био предвиђен булевар од Будве до Радановића, па до комплекса Луштица беј. Сада се планира и изградња булевара од Радановића до Тивта, напомиње Лучић.
Он се запитао ако имате булевар са четири траке, зашто ће онда брза цеста, која је праволинијски свега километар удаљена од њега. Објаснио је и концепт подводног моста.
– Уколико направите заобилазницу, која почиње од Суторине, иде према Мокринама, заобилази ка Каменом, спушта се преко Сасовића и Кута излази у Зеленику, добићете инвестицију вриједну око 12 милиона еура, док је заобилазница Цетиње – Чево – Никшић је коштала скоро 70 милиона. Питам да ли је било важније изградити заобилазницу око приморског града, која ријешава саобраћајне гужве? У сваком случају када поредите тих 15 или 20 милиона и није нека велика цифра за државу, а добија се много у рјешавању саобраћајне инфраструктуре, оцијенио је Лучић.
Предности које би имао подморски тунел Зеленика-Пристан на Луштици, за који постоји идејно рјешење:
– Оно што смо Општина и ја лично урадили у задњих пола године, је то да смо били у контакту са једном холандском фирмом, која пројектује такве подводне тунеле и уопште доста тунела по свијету. Сада су добили да испројектују подводни тунел између Литваније и Финске у дужини од око 100 км. Тако да би у принципу пројектовање нашег тунела за њих био један од лакших задатака, сматра Лучић.
Набраја бенефите уколико би се реализовао тај пројекат:
– Добија се повезаност са Луштицом, на којој ће се управо градити нови пут до туристичког насеља Луштица беј. Са друге стране до Луштица беја, ће доћи булевар са четири траке из правца Будве. Од Будве ићи ће заобилазница ка Подгорици, а други крак водиће према Петровцу. То је нешто што је реално, могуће и кошта много мање него што су евентуално брзе цесте, објашњава Лучић.
Указао је на чињеницу да су бокељске општине, први пут спремне да реализују ове идеје и да то заједно понуде, што је први корак у свему.
Лучић подсјећа да је мост пројектован још 1968. године. Тада су бирои за пројектовање бивших република СФРЈ урадили пројекат ауто-пута од западних граница Југославије , преко Хрватске до Улциња и тада је на истој локацији предвиђен подводни тунел.
– Ово што планирамо је мост у облику тунела, гдје ће се поставити платформа, на шиповима, по њему поређати цијеви, а пролазиће отприлике на дубини 40 метара испод површине мора, у дужини километар и 700 метара, од Зеленике до Пристана на Луштици. Биће теже испланирати излаз из воде на Луштицу и повезати на пут кроз Луштицу, него изградити сам тунел, образложио је Лучић.
Према његовим ријечима у комуникацији са холандским пројектантом у сазнању су да није проблем градња и да се у року годину и по тунел може завршити. Процијењена вриједност инвестиције тунела је око 75 милиона еура (извори финансирања углавном из кредита ЕУ), који са заобилазницама око Боке не би коштали ни трећину у односу на раније планиране брзе цесте за реон Боке. Саобраћајно повезивање омогућиће приближавање аеродрому Тиват и Чилипима, избјегавање гужви на ривијери. Инвестиција тунела са изградњом приступних путева на Луштици би износила око 130 милиона еура, с тим да је на полуострву у фокусу изградња водоводне и друге инфраструктуре.
