ТРГ ОД ЋИРИЛИЦЕ: „ОСТАЦИ СВЕТА“ – ПРИЧА О ПАТЊИ ПОЈЕДИНЦА У РАТОВИМА

Књига „Остаци Света“ Игора Маројевића представљена је синоћ у оквиру програма 8. Трга од ћирилице, у порти цркве Светог Архангела Михајла на тргу Белависта. Промоција је уприличена у форми разговора у којој су учествовали аутор и модераторка Данијела Ђоновић.

Роман је из штампе изашао у октобру 2020. године у издавачкој кући Дерета. Обухвата историјски период од 1936. до 1999. године, бави се страдањем народа у различитим периодима 20. вијека, а централна тема је Јасеновац.

Аутор је објаснио да је иницијална идеја била текст о Јасеновцу и шпанском грађанском рату, али конструишући причу, како је казао, дошао је спонтано и до других мотива.

– Исход шпанског грађанског рата, не само по мом мишљењу, узрок је Другог свјетског рата, који је узроковао разне локалне злочине, не само код нас. Мене највише интересује највеће зло које је било код нас, а то је Јасеновац – наводи Маројевић.

Роман „Остаци света“ могуће је читати самостално, мада је он, како објашњава аутор, дио већег циклуса, који прати три европска народа, који су били изоловани санкцијама, односно Њемци, Шпанци и Срби.

– Моји романи не суде идеолошки која војска је у праву, са друге стране, неке војске су толико у криву да је то јасно. Мене интересује патња појединца, патња групе, патња појединца у групи, угрожености појединца колективно и угроженост појединца у оном најсубстанцијалнијем смислу, кад се нађе у логору – објашњава он.

Маројевић је за роман „Остаци света“ награђиван чак пет пута, а најзначајнија је свакако награда „Меша Селимовић“, за коју је гласало чак 27 чланова жирија, док је другопласирана књига имала 13. Он, међутим, сматра да награде не морају бити потврда да је писац урадио добар посао.

– Јако ми је значајно да сам добио награду названу по највећем филозофу српске прозе, барем у посљедњих 50-60 година, а најжалосније код српске националне културе, што има јако мало филозофа, световних па духовних. Имамо интерпретаторе. Световна питања најбоље су обрађена, ако говоримо о прози, баш у роману „Дервиш и смрт“ – сматра Маројевић.

У вечерашњем дијелу програма Трга од ћирилице, који ће такође бити уприличе у порти цркве Светог арханђела Михаила на Тргу херцега Стјепана, односно Белависти биће уприличен концерт „Пјесан Богу, слава роду“, поводом 110 година од изградње новске цркве Светог Арханђела Михаила.

Свечано слово о казиваће Небојша Рашо. О старој српској пјесми и њеним „цијевницама“ (свиралама) говориће професор музичке школе „Мокрањац“ из Београда Милош Николић. Старе пјесме и игре изводе професори и ученици  под управом проф. Милоша В. Николића. Почетак је заказан за 21 сат.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here