S iskrenom ljubavlju i ogromnim poštovanjem, čovjeku koji je za mnoge pa i za našu saradnicu Viktoriju Samardžić bio legenda prije nego što je zakoračio u vječnost i bio vječnost dok je bio tu, ispisana je današnja rubrika „Srce bira Herceg Novi“ , promijenjenog naslova jer je i Dragoljubovo srce biralo Novi, kao da su grad i on bili jedno. Pred vama je omaž toj njegovoj ljubavi, njegovoj energiji, talentu, srdačnosti, srčanosti, prijateljstvima koja je lako gradio i brižno njegovao i čuvao. Istovremeno je ova rubrika trunčica zahvalnosti svih nas za muziku i sve drugo što je sa ljudima nesebično dijelio. Pitanje upućeno prijateljima širom svijeta bilo je: zbog čega njihovo srce bira Dragoljuba Đuričić.Odgovore je zabilježila je – Viktorija Samardžić.
Zdravko Čolić: Moje srce bira Dragoljuba Đuričića, jer smo i stvarali zajedno više od četiri decenije i osećam ogromnu tugu, otišao je prerano. Nedostajaće mi njegova životna filozofija, kao i njegov neodoljiv humor. Uvek je bio tu kad treba da sasluša i posavetuje. Bio je veliki umetnik i još veći čovek. Čudesan, neponovljiv, beskrajno talentovan i nadasve drag svima. Bio je ljudina vanserijske energije i inteligencije.
Ivan Ivačković: Moje srce je još davnih dana izabralo Dragoljuba. Postali smo prijatelji početkom osamdesetih, a kasnije sam ga pozvao i da mi bude kum na venčanju. Razlog je jednostavan: želeo sam da u tom trenutku pored mene stoji najbolji čovek kojeg poznajem. Niko nije imao imao veće srce i širu dušu od Dragoljuba. Bio je divno, plemenito ljudsko biće, čovek besprekornog karaktera, uvek vitez, uvek tu za druge, uvek spreman da pomogne. Nisam sposoban da razumem prerani odlazak nekoga ko je toliko voleo život. Ne mogu to ni da pojmim ni da prihvatim. Ostavio nam je veliko zaveštanje, ne samo u umetničkom, nego i u ljudskom smislu. U obavezi smo da to zaveštanje držimo živim, da ga budemo dostojni, da negujemo Dragoljuba u nama. Tako će se i on produžiti. Bila je sreća i istinska privilegija deliti s njim vreme, energiju i ideje. Izuzetan čovek kojeg ćemo voleti dok je nas samih.
Vlado Georgijev: Dragoljub je bio jedan od simbola Herceg Novog, iako to nije potencirao, to su svi znali. Bio je i simbol promjena, bunta protiv nepravilnog i lošeg establišmenta. Meni je bio prijatelj prije svega, komšija, neko s kim sam često pio kafu u gradu i ćakulao. Gostovao je na mojim mnogim koncertima kad god je mogao, to je radio od srca. Imao je divnu narav i veliko srce. Eto, zbog toga moje srce bira Dragoljuba… Slava mu!
Uroš Šećerov: Moje srce je davno izabralo Dragoljuba, jer nije krio svoju nesavršenost, nije se bojao onoga što ne zna već je celim srcem davao ono u šta je bio siguran, a to je ljubav prema ljudima, muzici, ritmu, bubnjevima i Herceg Novom! Da, Herceg Novom, iznova i iznova bi to uvek govorio! Jako mi nedostaje!
Grupa Kerber: Goran Šepa- Gale: Dragoljub je svojim bićem osvojio mesto u našim srcima i tu će ostati zauvek.
Branislav Božinović: Četiri godine bili smo zjedno i drugovi i kao braća. Spavao je kod nas, kod mene, hranili smo se tu, kad je u Nišu, upoznao mi je decu, moj sin ga je zvao Dagoub, imao je tri godine, a kasnije je upoznao i moju kći. U Herceg Novi kad dođemo, svi kod njega, nismo pravili razlike. Baš je bilo druženje na vrhunskom nivou. Bez i jedne ružne reči ili pomisli. Njegova energija je bila jako važna za nas, za Kerber, to se osetilo i na tri albuma koja smo snimili sa njim. Živelo se i sviralo punim plućima sa njim! Kako da ga čovek ne zavoli onakvog luckastog i dobričinu? Nedostaje nam i još uvek, posle saznanja o njegovom odlasku, mi svi ne možmo da prihvatimo da ga nema…
Bora Čorba: Puno sam ga voleo zbog njegove vedrine, osmeha i pozitivne energije koju je širio svuda oko sebe. Sarađivali smo davno, u vreme dok sam bio u Suncokretu. Sretali smo se stalno. Mnogo će nedostajati, svima!
Vicko Milatović: Kad god mi je trebalo, uvek je nalazio vremena i izlazio mi u susret. U današnje vreme je jako teško naći pravog i iskrenog prijatelja na koga čovek može da se osloni. Moje srce bira Dragoljuba Đuričića zato što mi je on bio zaista prijatelj. Neka mu duša nađe večni mir. Mnogo ćeš mi nedostajati brate!
Ivan Firči: Srce se ne može razlogom objasniti, posebno ne onako veliko kao Dragoljubovo. Njegovo je bilo pouzdano, lojalno, iskreno i nadasve veselo. Kada te je jednom zagrlilo u svoj ritam, odoleti nisi mogao.
Rambo Amadeus: Zbog toga što je samo srcem išao kroz život.
Dragi Jelić (YU grupa): Čim izgovorite ime Dragoljub, dobijate i odgovor da se radi o čoveku koji je svojim stavom plenio ljude oko sebe. Svirali smo oko tri godine zajedno,ali za ceo život ostaje prisutan u mom srcu.Ne mogu da se pomirim da ga nema.
Nikola Čuturilo: Moje srce ne bira. Tu je svako mogao da uđe.Neko bi se zadržao kratko, neko malo duže. Dragoljub je u mom srcu od trenutka kada smo se upoznali, ima tome čerdesetak godina. Tu je bez prekida do današnjeg dana kada u neverici spoznajemo koliko će nedostajati. Biće u mom srcu zauvek zbog svega. Svirao je na moja prva dva albuma, pazio me je i savetovao kao pravi stariji brat. Znao je moje tajne kao što mi se i sam poveravao, jer smo vrlo brzo postali bliski. Neko koga mogu da okrenem uvek i zatražim bilo šta. Imponovao mi je njegov stav i delili smo iste ili slične životne vrednosti. Ceo svoj život prošao je uspravno, čista obraza i sa velikim toplim srcem za sve i svakoga. Njegov dečački iskren osmeh i buran pozdrav pri svakom susretu je nešto što će mi nedostajati svakoga dana. Zbog toga i ne umem da se oprostim, jer Dragoljub, moj Draguljče biće u mom srcu zauvek.
Kiki Lesendrić: Dragoljuba biram zbog mog detinjstva zbog igranki u Domu omladine gde je svirao sa „Mama Ko Ko“, a ja izveo curu na svirku. Zbog prvih Pilota gde je trebalo da bude stalni član, ali je otišao u Leb i sol. Zbog imena koje mu je pristajalo beskrajno, drag i mio, ali i zbog energije koja se retko viđa, nezaboravnih koncerata u Zgrebu i Podgorici…
Đule Van Gog: Moje srce bira Dragoljuba- mog uvek nasmejanog ‘Komšu“, plemenitog Diva, zato što je bio i zauvek ostao Brat, Veliki Umetnik, Veliki Bubnjar, a pre svega Veliki Čovek!
Vladan Vučković Paja: Moje srce bira Dragoljuba, jer je on sam išao srcem kroz život. Sve što je radio bilo je prožeto srcčanošcću. Zato što sam se sa njim smejao svim srcem. Zato što sam sa njim svirao ne štedeći se. Zato što smo ponekad zajedno i tugovali, opet svim srcem. Zato što je svim srcem branio svoje stavove. Zato što smo vodili duboke intelektualne razgovore koji su često završavali nekim dubljim i iskrenijim istinama nego što nam se činilo. Zato što je istina sa njim znala biti i kompleksna i jednostavna, ali uvek samo istina. Zato što smo postali veliki i intimni prijatelji. Zato što mi je pružio šansu koju sam uspeo da iskoristim. Zato što je bio veliki čovek sa velikim, blagim i empatičnim srcem. Zato što je ostala praznina iza njega, velika kao njegovo srce.
Dragan Điđi Jankelić: Evo što mogu reći u ovom za mene užasnom trenutku za koji bih volio da ga nikad nisam doživio. Mene je smatrao najboljim (što mi je jednom i lično rekao) a ja njega u mnogo čemu boljim od sebe. Ali to nije razlog zbog čega sam ga volio i cijenio nego zbog toga što je bio inteligentan, elokventan, pošten i drag kolega i prijatelj. Nikad neće biti zaboravljen!
Kepa Dejan Stojanović: Moje srce bira Dragoljuba, jer ga znam jako dugo skoro od rođenja, sarađivao je sa mojim ocem Kepom iz grupe Smak. Družili su se i jako poštovali međusobno. Skoro su razgovarali o budućoj saradnji. Naime, trebali smo otac, moj sin Marko i ja da budemo gosti na njegovom koncertu bubnjara, nažalost korona je odnela još jednog dobrog čoveka i kolegu. Dragoljub je bio pokretač dobre energije i zaista nam je jako žao što ga nema više među nama!
Garo Tavitijan: Bio je divan čovek koji je tačno znao sve i kome je bilo veoma lako da kaže istinu i velike komplimente svakome koje zaslužio. Legendaran bubnjar, veliki i zbog njegove solističke karijere i projekata, gde je skupio puno perkusionista i ostvario je svoj san za Dan bubnjara. Moj otac ga je puno voleo i u svakom trenutku je bilo ljubavi i poštovanja između njih. Neverovatna pozitivna energija i osmeh s kojim je plenio. Veliki čovek, fer i drag. Svet ne bi bio isti bez njega.
Branislav Samardžić: Zbog neponovljive životne energije, filigranski izbrušene plemenitosti, morala koji je danas tako, tako redak, poput dragog kamena u prirodi, zbog neverovatnog osećaja da probudi ono najbolje u čoveku, a naposletku i zbog njegove velike i široke duše, koja je poput neba iznad mora Crne Gore.
Apsolutno Romantično (Zoran Kina Alvirović): Kad je neko dobar poput njega, human, iskren u stavovima i izrazu, pritom izvanredan umetnik, naravno da ga srce izabere. Zbog toga Dragoljub!
Akaš Bhat: Bio je jedan od najdisciplinovanijih, i najenergičnijih muzičara u Srbiji. Takođe je bio toliko aktivan i brz u akciji da sam mu dao nadimak „Brzoljub Zuričić“, a on bi mene zvao Gospodin iz Indije. Uvek sam uživao u saradnji sa njim.
Sebastijan Kerkeš: Upoznao sam Dragoljuba kada sam imao devet godina, u Zrenjaninu, u gomili obaveza, našao je 20 minuta (ne dva, nego 20) da me upozna na inicijativu moje majke. Požalio nam se da ima užasnu migrenu i unapred se izvinjavao ako bude pravio grimase, zbog jakih bolova. Posle 14 godina , prišao mi je nakon jednog koncerta, da mi udeli lepe reči, tačno se sećao dana kada smo se upoznali, mesta gde smo pričali, kao i mog imena. To je Dragoljub Đuričić. Čovek koji pored svih velikih stvari i uspeha, nije zaboravio da je čovek. Bio je svestan koliko je motivisao druge i nikada to nije zloupotrebio. Na zemlji sa obe noge.
Branka Šćepanović- Popović: Dragoljub je bio moj prijatelj i kolega. Omiljen među kolegama – veliki umjetnik koji je poštovan i van granica naše zemlje. Znao je da okupi na hiljade ljudi na svojim koncertima. Mnogo smo izgubili sa njegovim odlaskom. Imao je velike planove. Odnio ih je sa sobom. Mnogo sam tužna, tužno su njegove Cuce, njegovo Cetinje Crna Gora i sve države iz okruženja. Počivaj u miru veliki i dobri čovječe!
Dejan Cukić: Moje srce bira Dragoljuba jer… pamtim kada sam ga prvi put video u životu pomislio sam: „Bože, ovaj čovek igra za bubnjevima!“… jer, kada smo se upoznali, samo pet minuta je bio poznanik i odmah postao prijatelj… jer je bio uz mene u najvažnijem i najtežem trenutku karijere, na mom prvom solo albumu i turneji, jer su nam se sinovi rodili sa mesec dana razlike pa smo ih šetali u kolicima po Tašmajdanu i blebetali dok ne promuknemo, jer je bio jedan, jedinstven i neponovljiv…
Nikolina Nika Kovačević: Moje srce je izabralo Dragoljuba zbog svega što čini njegov umetnički senzibilitet, njegov roditeljski senzibilitet – koji je u mojoj i njegovoj relaciji imao nezamenljivo bitnu ulogu. Njegov senzibilitet kao prijatelja, ali nadasve ljudski kod koji je Dragoljub nosio i od kakvog je satkan – to je bit njegov veličine! Ostaje zauvek zapamćena njegova muzikalnost, dar koji je nosio kao umetnik: bubnjar, kompozitor, mislilac, slikar i filozof, međutim, u vremenu kada ljudi gube kontrolu nad identifikacijom „ljudskosti „ – mi moramo znati, govoriti i sećati se Dragoljubove hrabrosti, istrajnosti i njegovog zalaganja za vrednost ravnopravnosti među ljudima, u onom najlepšem smislu.
Žika Filipović: Dragoljub je neraskidivi deo života svakog ko je imao priliku da ga bolje upozna. Razum i srce najčešće biraju nezavisno, svako za sebe, često i oprečno. Kada je Dragoljub u pitanju i razum i srce su birali jednako. Zbog toga što je narodski rečeno – dobar čovek. Zbog njegovog posebnog talenta i šarma. Zato što bi svaku prostoriju u koji bi ušao osvetlio svojom aurom, a svaku tešku situaciju učinio lakšom. Zbog svog mladog i vedrog duha i originalne duhovitosti. Zbog čistote i poštenja. Zbog životne ispunjenosti i velike i neukaljane karijere. Zato što je bio veliki motivator, vredan i pun energije. Zbog ljubavi za bližnje i razumevanja za kolege. Zbog toga što je inspirativno družiti se sa njim. Zbog osmeha koji razoružava. Zato što je čovek u koga se može pouzdati i ne menja stav kako vetar duva… Nigde ovde nema glagola “biti” u prošlom vremenu. Ništa od navedenog Dragoljub nije “bio”, on jeste i dalje i za mene je i dalje živ. I dalje mi, uprkos svemu, izvlači osmeh na lice. Sećanja su živa i nikad neće izbledeti. Srce je izabralo prijatelja za ceo život, a glava je potvrdila.
Milica Milša: Takvi ljudi i takvi umetnici se retko sreću. Nedostajaće ovoj planeti!
Vladan Savić: Zračio je energijom koja je bila jedinstvena. Pored osvedočenog talenta bio je vlasnik specifičnog humora i rezervoar optimizma. Velikodušno mi je ustupio svoje fantastične crteže za naš zajednički prvenac, knjigu poezije „Rubato“.
Zoran Zoro Martinetti: Prijateljstvo i drugarstvo sa Dragoljubom datira još od davne 1967. Godine, kada je on kao momčić dolazio na naše igranke da nam pomaže u nošenju instrumenata, odnosno bubnjeva jer su ga oni interesovali. Septrembra mjeseca 1968. godine mi ostajemo bez bubnjara ( Milan Cicak ) koji odlazi sa jednim orkestrom u Njemačku. Već smo se bili prijavili za Crnogorsku gitarijadu koja se održavala u Budvi tako da smo morali rješavat pitanje bubnjara. a izbor je pao na mladog Dragoljuba Đuričića koji je u međuvremenu osnovao svoj bend Veritas. Uz kratke probe smo nastupili na toj Gitarijadi i osvojili prvo mjesto. Nagrada je bilo učešće na putujućoj Jugoslovenskoj gitarijadi na kojoj smo i učestvovali kao EGZODUSI. Te godine je sa nama bio Dragoljub. Bio je naš član i 1971, svirao je sa nama do momenta kad je upoznao grupu RIBEL iz Beograda i sa njima nastavio u Beogradu. Dragoljub je posjedovao veliki talenat i bio veliki radnik. Drug iznad svega. Uvijek spreman na šalu i pozitivnu atmosferu. Naše prijateljstvo se nastavilo svih ovih godina i svaka njegova posjeta Herceg Novom je bio novi stari sustet sa nama.
Dragan Ivanović- basista: Moje srce bira Dragoljuba – zbog njegovog osmijeha. Kako god da ste raspoloženi kada se sretnete sa njim mijenjate raspoloženje u razdragano, veselo i puno života. Nedostajaće nam!
Deni Deranja: Dragoljub je od mog djetinjstva bio moj uzor kao čovjek i umjetnik. Taj njegov dobroćudni stav kad kad se sretnemo u gradu, i da si ne znam kako fjakav ili nervozan on bi samom svojom pojavom učinio da ti dan postane dobar i pozitivan, kao talas kad te zapljusne pozitivnom energijom, vazda nasmijan i u raspoloženju, mnogo će mi nedostajati.
Bojana Stamenov: Imao je divnu osobinu da voli ljubav!Ljubav prema ritmu, muzici, životu, mladosti, narodu… Svoje mlade kolege je poštovao i tretirao kao egal, umeo je da se ničim izazvano javi i pita za junačko zdravlje, što je u današnje vreme retkost. On je jednom rečju bio otelotvorenje reči – ŽIVOT!
Milica Dabović: Moje srce bira Drqgoljuba Đuričića, jer je uvek bio čovek sa osmehom, dobrotom, energijom, smislom za humor! Uvek je znao šta da kaže i da te ohrabri. Ulije želju za životom. Hvala !
Igor Petrović(majstor realnog aikidoa): Dragoljub Đuričić je pisao muziku za neke od naših nastupa. Bio je veliki gospodin. Sećam se da dok sam šetao po Novom Beogradu, neko je zaustavio kola i skoro blokirao saobraćaj. Pogledao sam onako u čudu, zašto bi neko stao tek tako, a onda je Dragoljub izašao iz kola da se pozdravi sa mnom. Neverovatno koliko sam bio iznenađen i pod utsikom. To nikada neću moći da zaboravim!
Goran Milojević Gamp: Zato što je bio iskonski čuvar muzike.
Viktorija Samardžić: Od prvog trenutka kada sam ga upoznala, kao mala sitna mrvica koja je tek napravila prve korake, moje srce kuca u posebnom ritmu, ritmu njegovog doboša, koji mu je bio i ostao ceo stvaralački svet, a to je preneo i na mene. Njegova bezgranična ljubav, širina i dobrota obasjavaće nas dok god bude sveta i veka! Nastaviću da negujem još više njegovu ljubav prema bubnjevima, odnosno dobošu, jer znam da će ga to činiti srećnim. Uvek će biti tu, među nama, a posebno u mom životu. Bio mi je dar sa neba, lavina svega dobrog na svetu i neponovljiv čovjek. Srce mi je ogromno jer sam imala takvu esenciju mudrosti pored sebe u trenucima kada mi je bilo najpotrebnije. U ritmu je izvor života! Hvala ti za svaki trenutak, osmijeh, radost i energiju koju si imao za mene.
