У Галерији-антикварници “Поповић” у Портоновом отворена је изложба слика Милована Микија Радуловића, једног од најоригиналнијих, савремених црногорсих сликара, а поставку је отворила галеристкиња Љиљана Мариновић.
Подсјетивши на дугогодишњу успјешну сарадњу и са умјетником и са власником галерије Рокијем Поповићем, привредником, меценом и хуманистом, Мариновић је истакла да је Мики Радуловић завршио Педагошку Академију у Никшићу, одсјек за ликовно васпитање, потом Факултет Ликовних Умјетности у Београду на коме је и магистрирао. Припадао је умјетничкој групи ,,Генерација 9”. За педесет година присутности у свијету ликовне умјетности приредио је око 40 самосталних и безброј групних изложби у земљи и иностранству, као велики посвећеник стваралаштва, омиљен и поштован међу познаваоцима ликовне умјетности.
-Радуловићево надахнуће произилази из свега што нас окружује, из једноставних ствари, појава и бића, неба, камена, људи, трава, дрвећа. Све то, оживљено његовим духом, сликарским умијећем и животним искуством, прераста на његовим сликама у један нов, надреалан свијет означен и препознат његовим именом. Kао што су надреална његова дјела тако је надреално посматрати Микија док слика, односно присуствовати чину настајања слике. Док гледате како слика, имате осјећај да присуствујете чуду, правом стваралачком чуду, у сједињењу четкице вођене његовом руком, боје и платна, пред вашим очима се отварају простори, гомилају се облаци, ниче биље, ничу куће, отвара се цвијет, разлива се свјетлост, простор испуњавају нека митска бића или неке жене, уплашене, заводљиве или озарене, драматизује се слика, па још пар детаља, разрјешава се композиција и слика је готова. Лакоћа у сликању, апсолутна аутентичност и велика посвећеност била би најкраћа дефиницијаМикијевог стваралачког процеса, слика се напросто излива из Микијеве руке вођене божанском креацијом и љубављу, казала је Мариновић.
Мики Радуловић излагао је раније у галерији “Сју Рајдер” , учествовао је у ликовним колонијама које је Поповић годинама организовао у Јахтинг клубу, а селекторка је била историчарка умјетности Борка Божовић. По његовој жељи, Љиљана Мариновић прочитала је синоћ пред бројном публиком и оцјену професора Зорана Павловића, коју је записао 1996. године, приликом отварања радуловићеве изложбе у Галерији “Сју Рајдер”.
-Милован Радуловић је сликар неутешне радозналости, сликар који отворених очију, осећа све чудне и лепе ствари под овом капом небеском… Тако се на његовим сликама нађу и мотиви који томе одговарају… Ту је, код њега, било да се ради о неком нагом женском телу, о два, три дрвцета, или пак о два цвета који се сучељавају, садржана поезија, малтене свеколике природе. Он је зналац свог заната. Он није наивни уметник…Он није наивац. Он је мајстрор сликарства, али је, као такав, сачувао детињску чедност коју успева да на један фин, племенити , веома осећајан начин пласира у своје слике… Мики Радуловић не робује никаквим ликовном шемама, не робује никаквим рецептима прошлости, не робује моди садашњице. Једино чему он робује заиста је његов ликовни, сликарски инстикт…”
Мариновић није изоставила ни захвалност Рокију Поповићу за све до сада организоване ликовне колоније током којих су у нашем граду боравили најзначајнији умјетници са простора некадашње Југославије, звучна имена ликовне сцене попут Оље Ивањицки, Бранка Миљуша. Шемсе Гавранкапетановић Рајнвајн, Здравка Вучинића, Весне Kнежевић, Јармиле Вешовић, Нине и Миодрага Станковића , Жељка Ђуровића,Душана Оташевића, Михаила Јовићевића, Милана Блануше и многих других…
Изложбу слика Микија радуловића у Галерији антикварници “Поповић” можете погледати до 9. новембра.
