Уколико у Институту „Др Симо Милошевић“ буду приведени крају сви припреми радови, ова здравствена установа примиће прве пацијенте у 2024. години 5. умјесто раније најављеног, 12. фебруара.
На дан затварања, како је за РТХН казао извршни директор Зоран Ковачевић, на чекању је било око 800 фондовских пацијената, а према традицији дио програма Празника мимозе одвија се у Институту.
– Институт је партнер држави у рјешавању питања фондовских пацијената и многих ситуација, тако је и партнер Општини у организацији Празника мимозе и цијелог тог програма. Надам се да ћемо у овом поступку проналажења рјешења, обезбједити стабилне готовинске токове у Институту, како не би дошли у ситуацију да не можемо да успоставимо нормално пословање, које подразумијева сервисирање фондосвких пацијената, тако и подршку организацији Празника мимозе – наводи он.
Цијене услуга фондовским пацијентина подигнуте су након 15 година за свега 17%. Ковачевић прича да то увећање није велико, ако се у обзир узме да је просјечна цијена пуног пансиона уз пет терапија и консултантске прегледе била око 30 еура, па испада да је заправо Институт помагао држави, а не обратно.
– У разговорима са представницима Фонда тражено је увећање од 50%, што је изгледало пуно у процентима, али ако погледате на коју се почетну цијену то односи, не да није било превише, поготово ако имате потребу да помогнете Институту, јер вам је он помагао претходних 15 година да упркос недостатку средстава у Фонду здравства за рехабилитацију црногорских пацијената, добијете комплетну рехабилитацију за укупан износ по тим дампинг цијенама. То је могао да ради тако што је приходе са других тржишта преусмјеравао, да покрије те дампинг цијене – објашњава Ковачевић.
Умјесто досадашњих 30, Фонд за рехабилитацију пацијената Институту плаћа 36 еура у времену инфлације и дивљања цијена, а сваке године сервисира око 5 хиљада корисника здравственог осигурања Црне Горе. Ако Институт стане, држава неће имати алтернативно рјешење за ове пацијенте, истиче Ковачевић.
– Шта ће држава имати као рјешење ако то стане? Како ће ријешити ту рехабилитацију? Има ли средстава у буџету да послије ријешава инвалиднине људи који неће бити адекватно рехабилитовани, па ће ићи у инвалидске пензије, бити више на боловањима и тако даље… да ли тај економски аспект треба укључти, ако већ не постоји емпатијски? Мислим да треба – казао је Ковачевић.
Цијене треба увећати да буду реалне, да се сачува Институт, како би и у будућности могао да сервисира фондовске пацијенте, јер ће држава имати огроман проблем уколико се Институт угаси као здравствена установа, закључио је Ковачевић.
