ВЈЕЖБАЊЕМ ДО ЗДРАВОГ СТАРЕЊА

Старење организма је биолошки процес који има универзални карактер, који би по природи требало да сљедује сваку јединку, оно утиче на опадање функција организма које условљава комбинација различитих фактора. Сталност унутрашње средине организма тзв. хомеостаза почиње се нарушавати усљед различитих фактора који негативно утичу на организам, али и са годинама живота, посебно када уђемо у његову последњу фазу.

Континуирана физичка неактивност значајно утиче превасходно на кардио-васкуларни систем, док ментална неактивност успорава функције нервног система. Функција јача орган и то је основно биолошко правило!

Како је казала андрагошкиња Гордана Бошковић из НВО Центар за рурални развој Црне Горе, старење се не може биолошки зауставити али се на квалитет живота у процесу старења може утицати.

– Неактивност доводи до гомилања холестерола на зидовима крвних судова, што условљава висок крвни притисак, осјећај замора, поспаност, тромост и невољност. Калцијум који се током старости таложи у хрскавици смањује покретљивост усљед окоштавања, али не само то већ условљава и губитак мишићне масе тзв. саркопеније. Све то доводи до различитих психичких реакција на умањене физичке способности, што може особу одвести у депресију, повученост и подвојеност од остатка друштвене заједнице – објашњава она.

Здрави стилови живота, са посебним акцентом на вјежбање, значајно умањују потенцијалне негативне нуспојаве процеса старења. Старије особе морале би упражњавати било какав вид менталне активности као и физичког вјежбања, попут читања књига, новина, рјешавања укршених ријечи, шетњи, истезања, брзог хода, пливања и других рекреативних активности које посебно подразумијевају боравак на отвореном простору и свјежем ваздуху. Бројна истраживања показала су значајне разлике које се односе на здравље организма и квалитет живота међу особама које су активне и оних које то нијесу.

– Физичке активности које се упражњавају са мјером и које су континуиране значајно јачају коштану и мишићну мускулатуру, што условљава бољу и лакшу покретљивост организма. Све то утиче на јачу вољу и спремност особе да се активира у различитим сферама интересовања – наводи Бошковић.

Прије него особа одлучи на започне ритам вјежбања, значајно је да посјети свог изабраног доктора, провјери опште здравствено стање организма, посебно кардио-васкуларног система, како би се превенирао контрапродуктивни ефекат вјежби на здравље особе. Изабрани доктор би требало да препоручи врсту и трајање физичких активности, уважавајући клиничку  слику у смислу општег здравственог стања организма свог пацијента.

Неки подаци говоре да је оптимално вријеме на недељном нивоу, које старије лице треба провести у вјежбању, око 150 минута умјерених физичких активности. Свакако, општа препорука је да не треба претјеривати ни са утрошеним временом, ни са интензитетом вјежби. Квантитет у овом случају не рађа квалитет. Потребно је пратити биоритам свог организма и уз уважавање савјета изабраног доктора прилагодити себи врсту и темпо вјежби. Оно што је засигурно најједноставнија вјежба, а вишеструко учинковита је шетња.

– Пробајмо да здравим стиловима живота утичемо на здраво старење и квалитетну трећу животну доб – поручила је на крају Гордана Бошковић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here