Урбанизацијом простора све мање ријетких биљних врста

Интензивном градњом на приморју, зеленило и медитеранско биље све више уступа примат бетонском простору.Јесен је и вријеме када мирује вегетација, док неке биљке и културе ваља садити, управо, у овом периоду.

О уређењу вртова за РТХН говорила је инжењерка пејсажне архитектуре Милица Берберовић:

– Ово је вријеме садње. У јесен можемо садити све што хоћемо, зато што се сада вегетација полако умирује. Биљке не цвијетају, мироваће. Ово је најбоље вријеме да се нешто посади. Без обзира што се у јесен све смирује, баш напротив, када отпадне сваки лист онда је најбоље вријеме за садњу неких биљака, осим зимзелених, које можемо да садимо увијек,објашњава Берберовић.

Берберовић образлаже у којим се условима може обављати садња без обзира на период године:

– Садња одређених врста може увијек да се обавља, без обзира на вегетациони период, уз услов да је из контејнера и да не повредимо корјенов систем. Међутим, најбоље вријеме за садњу  је  новембар, децембар, јануар, фебруар, чак и март. У ово доба можемо и пресађивати биљке, које вадимо из земље. Када већ повређујемо корјенов систем, онда је најбоље у ово доба године то урадити да би добили повољне резултате пресађивања биљака, сматра Берберовић.

Приликом пресађивања мора се водити рачуна да се не повређује корјенов систем:

– То је јако опасно за сваку биљку, поготово ако је велика биљка, онда је то ризично пресађивање. Ако су велике биљке, то се не исплати радити, препоручује Берберовић.

Познато је да поред домаће медитеранске флоре, у Херцег Новом расте преко 250 различитог егзотичног биља, којих је на жалост све мање усљед велике урбанизације простора.

– Поред осталих, ту је и  гинко билоба, чији примјерци красе нека приватна дворишта. Један примјерак је стотињак година стар и  изузетних је  димензија. Имамо још неколико младих стабала гинка за које не знам да ли ће опстати у данашњем времену урбанизације. Надамо се да хоће. Ту су и још неке врсте које би требало сачувати. Једна од тих врста је стабло osmanthus fragrans, за које немамо народни назив и можемо га сада видјети у цвијету у Парку Бока и једино је у Херцег Новом. То је једно мало стабло и мирис му је јако њежан, префињен и користи се у индустрији козметике и парфема. Имамо их још неких ријетких врста у Херцег Новом. Међутим, и њих је на жалост све мање, напомиње Берберовић.

Она подсјећа да су у похари „црвеног палминог сурлаша“,  скоро потпуно нестале канарске палме:

– Мало их  се сачувало, и то што се сачувало велико је питање да ли ће и даље опстати. Требало би садити и палме. Да ли ће то бити канарске  или  неке друге палме, али морамо их засадити, поготово, на јавним површинама, не би ли бар колико толико вратили  нешто, што је некада било, када је град био пун бујног зеленила и заиста,  вријеме када су грађани водили рачуна да имају најљепшу башту, ђардин, кутак, указала је Берберовић.

Некада су била организована такмичења у категорији најљепших башти, што и данас организује Туристичка организација Херцег Нови, али је мало заинтерсованих учесника.