Drugo veče Trga od ćirilice, u bašti Kuće nobelovaca Iva Andrića, naslovljeno „S ljubavlju (o) Desanki“ bilo je u znaku 125 godina od njenog rođenja i  tridesetogodišnjica upokojenja velike pjesnikinje.

U prepunom amfiteatru, biranim riječima o Desanki su govorili: dr Svetlana Šeatović, upravnica zadužbine „Desanka Maksimović“, pjesnikinja Milica Kralj i doc. dr  Goran Radonjić.

Dr Svetlana Šeatović je poručila da obilježavanje jubileja u čast rođenja i upokojenja Desanke Maksimović, ukazuju na to da je Desanka i te kako živa.

-Mnogi su govorili da je Desanka možda prevaziđena, da je Desanka jedna stara pesnikinja, da je ona pesnikinja za decu, bilo je tu različitih kontraverzi. Ja bih sve to podvela pod jedan naslov ove pesme, jedan stih koji kaže upravo ovaj naslov „Iza štita poezije“. I meni se zaista čini da je ona pesnikinja koja je uspela da prođe nekako sve mene vremena, sve drame koje su prolazile u njenom životu, u njenom okruženju, između dva svetska rata kada je bila pod različitim pritiscima, u toku Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata, da se ona nekako štitila poezijom.

Dr Šeatović je podsjetila da je Desanka objavila 78 knjiga, od čega preko 50 zbirki pjesama, a da je prvu pjesmu objavila 1921. godine.

Na temu „Desanka Maksimović neprikosnovena vladarka poezije srpske“ govorila je pjesnikinja Milica Kralj, istakavši da je Desanka bila veliki rodoljub, patriota i hrišćanka.

-I baš kao Oče naš na Maslinovoj gori, koji je napisan na šezdeset i dva svetska jezika, a među njima i na srpskom jeziku i srpskoj ćirilici, sa takvim zanosom i poletom, čitaju se i njene pesme. I „Krvava bajka“ i „Strepnja“ i „Srbija se budi“…koje su istovremeno i izvorište i ishodište njene poezije. I još, svaka njena pesma je svojevrsna molitva, zavetno-stradalna, koja se i prima i usvaja kao vlastito uverenje. Desanka je svojom poezijom srpskom rodu ostavila svoje pesme, koje su davno već prevazišli vremenske okvire i postala svevreme ili svetpesma ili pesmasvet ili sveta pesma, zaključila je Kralj.

Doc. dr Goran Radonjić, govorio je o elementima poetike Desanke Maksimović, ali i o pokušaju da se njeno pjesništvo gotovo izbriše iz obrazovnog sistema.

-Kada bismo strancu trebali da objasnimo ko smo mi, ima nekoliko pjesama koje bi mogle to objasniti. Jedna od njih je „Plava grobnica“, a jedna od njih je sigurno „Krvava bajka“, poručio je Radonjić.

Stihove Desanke Maksimović čitale su urednica sinoćnjeg programa Teodora Kovač i recitatorka Aleksandra Miljanić, a na početku programa prikazan je insert iz emisije „Priroda i čovek“ RTS-a, u kojoj je gostovala Desanka Maksimović.

Povodom 910 godina od rođenja velikog župana srpskog Stefana Nemanje, večeras će u okviru Trga od ćirilice u porti Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Toploj, biti priređen program „Prepodobni Simeon Mirotočivi, praotac pravoslavnog srpstva i večiti savremenik”.

Početak je u 21:00 sat a govoriće: dr Danijel Dojčinović iz Banja Luke, dr Boris Brajovićiz Podgorice i Jovica Vukasović.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here