Друго вече Трга од ћирилице, у башти Куће нобеловаца Ива Андрића, насловљено „С љубављу (о) Десанки“ било је у знаку 125 година од њеног рођења и тридесетогодишњица упокојења велике пјесникиње.
У препуном амфитеатру, бираним ријечима о Десанки су говорили: др Светлана Шеатовић, управница задужбине „Десанка Максимовић“, пјесникиња Милица Краљ и доц. др Горан Радоњић.
Др Светлана Шеатовић је поручила да обиљежавање јубилеја у част рођења и упокојења Десанке Максимовић, указују на то да је Десанка и те како жива.
-Многи су говорили да је Десанка можда превазиђена, да је Десанка једна стара песникиња, да је она песникиња за децу, било је ту различитих контраверзи. Ја бих све то подвела под један наслов ове песме, један стих који каже управо овај наслов „Иза штита поезије“. И мени се заиста чини да је она песникиња која је успела да прође некако све мене времена, све драме које су пролазиле у њеном животу, у њеном окружењу, између два светска рата када је била под различитим притисцима, у току Другог светског рата и после Другог светског рата, да се она некако штитила поезијом.
Др Шеатовић је подсјетила да је Десанка објавила 78 књига, од чега преко 50 збирки пјесама, а да је прву пјесму објавила 1921. године.
На тему „Десанка Максимовић неприкосновена владарка поезије српске“ говорила је пјесникиња Милица Краљ, истакавши да је Десанка била велики родољуб, патриота и хришћанка.
-И баш као Оче наш на Маслиновој гори, који је написан на шездесет и два светска језика, а међу њима и на српском језику и српској ћирилици, са таквим заносом и полетом, читају се и њене песме. И „Крвава бајка“ и „Стрепња“ и „Србија се буди“…које су истовремено и извориште и исходиште њене поезије. И још, свака њена песма је својеврсна молитва, заветно-страдална, која се и прима и усваја као властито уверење. Десанка је својом поезијом српском роду оставила своје песме, које су давно већ превазишли временске оквире и постала свевреме или светпесма или песмасвет или света песма, закључила је Краљ.
Доц. др Горан Радоњић, говорио је о елементима поетике Десанке Максимовић, али и о покушају да се њено пјесништво готово избрише из образовног система.
-Када бисмо странцу требали да објаснимо ко смо ми, има неколико пјесама које би могле то објаснити. Једна од њих је „Плава гробница“, а једна од њих је сигурно „Крвава бајка“, поручио је Радоњић.
Стихове Десанке Максимовић читале су уредница синоћњег програма Теодора Ковач и рецитаторка Александра Миљанић, а на почетку програма приказан је инсерт из емисије „Природа и човек“ РТС-а, у којој је гостовала Десанка Максимовић.
Поводом 910 година од рођења великог жупана српског Стефана Немање, вечерас ће у оквиру Трга од ћирилице у порти Саборног храма Вазнесења Господњег на Топлој, бити приређен програм „Преподобни Симеон Мироточиви, праотац православног српства и вечити савременик”.
Почетак је у 21:00 сат а говориће: др Данијел Дојчиновић из Бања Луке, др Борис Брајовићиз Подгорице и Јовица Вукасовић.
