Промовисан роман „Кад ђаволи полете“ Владимира Кецмановића

Књига „Кад ђаволи полете“ Владимира Кецмановића, промовисана је синоћ у Кући Ива Андрића. Са аутором је разговарао књижевник Горчин Благојевић, али и публика.

Кецмановић својим особеним стилом и начином писања указује да је његова прича о злостављању дјечака тек метафора, симбол глобалног злостављања које трпимо и са којим живимо. “Кад ђаволи полете” горка је приповијест у којој се сажимају бројне велике и битне теме – од суочавања појединца (иницијално аутсајдера) са свијетом до оцеубиства, у цијелости проткана референцама на Шекспировог “Хамлета”, почевши од креда истакнутог на насловници да “не убија онај који држи нож, него онај коме остаје империја”.

„Кад ђаволи Полете“, како је рекао Благојевић, један је од најужаснијих романа у нашој савременој модерној књижевности.

-Ужасан по тематици, али ужасно вриједан и ужасно занимљив на више равни. Његов аутор је и раније пробијао границе, а овим романом је чини ми се закуцао истину на главни градски трг и можемо рећи да је Владимир Кецмановић наш савремени класик. Од овог тренутка и ове књиге више нико не би требало да има дилему, казао је Благојевић.  

Психичко и сексуално злостављање дјечака је тема која нажалост данас не диже много буре и аутор је закорачио гдје не би већине ни привирила, прије свега због присутне аутоцензуре, због свијести шта је то добро и о чему треба писати, тако и због крајње непријатне теме, казао је Благојевић.

-Прави књижевник живи у ликовима у сваком лику истовремено и до краја и није лако писати овакву књигу. Кецмановићева реченица је у већини случајева кратка, а када је дуга она је на један неуобичајан начин недовршена. Просто нагони да је довршавамо и домишљамо шта се крије даље, да је наставимо. Док читамо тјера нас да размишљамо о томе о чему никада у животу не бисмо помислили, објаснио је Благојевић.  

Аутор Владимир Кецмановић казао је да је тешко једноставно рећи како је дошао на идеју да напише ову књигу.

-Идеја се негдје роди, али мотиви за њу су врло компликовани и различити. Истина је да ми је неки првобитни окидач био то што ме нервирала та навала политичке коректности која је потпуно неискрена  била у том случају. Конкретан случај је била та прича о злостављању жена које је почело од Холивуда , па је стигло и до нас. Хипокризија која постоји невјероватно иритантна и са њом се суочавамо не само у свијету него и код нас и то је био стварно можда неки почетни окидач. Али, када причамо о књижевности тај окидач добија кроз процес писања толико много трансформација , да је готово небитно шта је био подстицај, објаснио је Кецмановић.

Роман је писао нешто више од годину и за јако кратко вријеме постао врло популаран. За овај роман, аутор је 2022. године награђен признањем „Златни сунцокрет“,

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here