Кроз подвиг поста, молитве и у свјетлу бадњака, православни вјерници се припремају за прославу великог хришћанског празника Рођења Исуса Христа – Божића.
Традиционално на Бадњи дан, сутра (субота, 6. јануара) налажу се бадњаци у портама храмова у спомен на рождество Исуса Христа у витлејемској пећини у Јудеји. Бадњи дан прослављају у радости долазећег Божића.
Бадњи дан најављује један од највећих хришћанских празника Божић – Христово рођење. Уз посну трпезу која се спрема, најважнији обичај је налагање бадњака, кићење и благосиљање у цркви, а потом у вечерњим сатима и ложење.
Младо храстово дрво које се бере за бадњак, подсјећање је на дрво које су пастири донијели у пећину у Витлејему и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загријао у хладној пећини. То је симбол новог живота и наде. Име бадњак повезано је са ријечју “бдјети” будући да се на тај дан бдјело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа.
Слама која се уноси укућу подсјећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсјећање су на дарове које су донијели мудраци са Истока и њима даровали новорођеног Христа.
Обичај налаже да чланови породице иду у сјечу бадњака, а потом се, макар у Боки, бадњаци засјецају са горње и доње стране и ките гранчицом ловора, маслине, бршљана и вежу црвеном врпцом. На боцун и улазну капију или врата, ставља се наранџа, а на трпезу посна јела и суво воће, уз обавезне приганице.
Сматра се да се ватром Бадњака, људи загријевају љубављу и слогом, а његовом свјетлошћу отклањају мрак незнања и празновјерја.
У многим дјеловима чува се бадњак од прошле године као чувар куће, а налаже се на Бадње вече уз нове који су припремљени за ту годину. Бадњаке уносе мушки чланови породице а жене их дочекују и посипају пшеницом. Тек након тога сједа се за трпезу.
Вјерници кроз 40-тодневни божићни пост суздржавају се од масне хране, лоших помисли и дјела, прочишћују дух и тијело у сусрет великом хришћанском празнику Божићу, 7. јануару по Јулијанском календару.
-Пост није циљ нашег живота, већ средство које нам помаже да себе преиспитамо. Kако је ово празник мира и помирења, љубави и слоге, у народу држе обичаји да се на Бадњи дан сви завађени мире, и опраштају једни другима, поручио је, између осталог, архијерејски намјесник херцегновски, протојереј ставрофор Обрен Јовановић.
Божић 7. јануара славе све православне цркве и вјерници, који поштују Јулијански календар: СПЦ, Руска црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој, египатски Kопти и други.
