Програм „Од сумрака до новог осијања Ловћена” означио је шесто вече Трга од ћирилице који је у порти храма Светог Спаса на Топлој окупио бројну публику. О увијек актуелној и свевременој теми говорили су дипломирани економиста Иван Петровић Његош, директни потомак светородне породице Петровић Његош, потом вандредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду Горан Васин и публициста и дугогодишњи градоначелник Цетиња Јован Маркуш.
Иван Петровић Његош је одмах на почетку поставио пред херцегновску публику питање: “Да ли знате да у историји старог континента постоји и један народ који је срушио споменик посвећен њиховим великанима?”
Потом је наставио излагање говорећи о периоду прије рушења капеле, тј. о свим протестима који су организовани против рушења капеле.
Говорећи о борби интелектуалног свијета тога доба, који су јавно устали у одбрану ловћенске капеле, он је скренуо пажњу и на обичан народ који се успротивио овом незапамћеном вандализму.
– Онај коме припада посебна част јесте човјек Исо Махмутовић, који је одбио да руши “влашки храм” и због тога претрпио многа гоњења, али се уписао и бесмртне.
Др Горан Васин говорио је о општем покушају да се уништи српски народ. Он је дуго година у бечким архивима истраживао политику Бечког двора, која је имала за циљ трајно уништење нашег народа на просторима на коме данас живе Срби.
– Један од последњих покушаја да своју замисао спроведу у дјело, десио се управо на Ловћену, 1916. године када је разорена Његошева капела. И баш због тога, када говоримо о рушењу завјетне капеле, о том страшном догађају, морамо ту слику ставити у оквир историјских контекста који дуго трају, јер питање идентитета и питање православља заиста је било оно што је сметало тим завојевачима. Сјетимо се само спаљивања моштију Св. Саве на Врачару, закључио је проф. Васин.
Јован Маркуш говорио је о судској голготи принца Михајла Петровића Његоша са црногорским властима. Како је истакао, сва документа овог поступка и даље се чувају у тајности, далеко од очију јавности.
И поред своје силне борбе, коју је као наследник Његоша водио принц Михајло, он званично никада није добио одлуку о рушењу капеле која је срушена 1972. године, док је коначна судска пресуда донијета тек четири године касније.
Истакавши наду да ће се капела једном обновити, Маркуш је напоменуо да је то обавеза града Цетиња.
– Маузолеј на Ловћену је дивљи објекат који је подигнут на туђем земљишту, на туђој имовини, подсјетио је Маркуш.
Порта храма Св. Спаса на Топлој била је мала да прими све посјетиоце, који су дошли да чују предаваче и да присуством дају подршку да са Ловћена понови засија слобода.
ВЕЧЕРАС НА ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ
У порти цркве Светог Спаса на Топлој, вечерас ће бити приређен програм посвећен 85. годишњици „Крваве литије“ у Београду и упокојења српског патријарха Варнаве Росића. Биће приказан и филм „Варнава“. Почетак програма је у 20:30.
На тргу Белависта биће уприличено књижевно вече посвећено 130. годишњици од рођења Ива Андрића. Говориће Будимир Дубак и Радомир Уљаревић. Почетак је у 21 сат.
Текст и фото: Митрополија црногосрко приморска
