Децембарска и јануараска плата радницима Института „Др Симо Милошевић“ биће исплаћене најксаније половином наредне седмице, казала је др Марина Делић, в.д. директора Института „Др Симо Милошевић“ гостујући код Нине Алорић у емисији „ У четири ока“. Она је најавила и да ће Институт бити отворен 15. марта када очекују прве пацијенте.
Кредит од 2 милона еура које је Институту одобрио ИРФ биће довољан за двије плате радницима и покретање рада у другој фази Института, казала је др Марина Делић.
-Плате радници нису добили три мјесеца, а годинама у назад добијали су плате 20. у мјесецу за претходни мјесец. Од кредита ИРФ-а исплатићемо плате радницима за децембар и јануар, извршити плаћање још неких потраживања и припремити се за отварање. Имаћемо и за фебруарску плату када за то дође вријеме. Све смо радили убрзано, ИРФ је увидио да нам је хитно потребна помоћ, надамо се да ће се до половине идуће седмице, најкасније, бити исплаћене двије плате, за шта је потребно око 620 000 еура. Институт је велика фирма и велики су расходи иако су радници на 70% зарада, казала је в.д. директорица Делић.
Плате ће бити по старим коефицијентима, казала је др Делић, али према њеном мишљењу тај проблем треба што прије ријешити.
– Мораћемо приступити другачијем обрачуну плата, не можемо другачије, стално пристижу тужбе. За то нам је потребан одбор директора, договор са Синдикатом. По мом мишљењу, што прије то урадимо, биће боље.
ОТВАРАЊЕ 15. МАРТА
Због погоршања епидемиолошке ситуације која је нажалост била веома лоша и у Херцег Новом, напрегнутости здравственог система, након разговора са челницима Дома здравља и предсједником Општине Херцег Нови, отварање Института одгођено је за 15. март.
-Одлучили смо да то буде 15. март, након што истекну строже мјере, и тада ћемо почети са пријемом пацијената. Први пацијенти биће осигураници Фонда здравства који имају одобрену рехабилитацију и већ дуже чекају на то. Сада је 500 предмета на чекању. То је велики број, од беба до најстаријих генерација, од покретних до непокретних. Ради се динамика пуњења, нећемо убрзавати управо због овакве епидемиолошке ситуације. Током прве седмице примићемо око 250 пацијената, казала је др Делић.
Како би заштитили и пацијенте и запослене од ширења корона вируса, имају процедуре и упутства за овакво епидемиолошко стање које ће и сада спроводити.
-Поштоваће се све мјере. Зато смо се одлучили и да кренемо са Другом фазом која је велики објекат и пружа могућност да се све мјере испоштују.
ЛИБИЈСКИ ПАЦИЈЕНТИ И У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ
Самоплатежни гости у Другој фази имаће аранжмане по цијени услуга у Првој фази, што је додатна повољност, објашњава др Делић.
-Упутили смо и око 80 писма намјере ка тржиштима Русије, Чешке и осталим државама за које очекујемо да се авио саобраћај успостави. Сматрамо да се поред редовних, палета тржишта мора проширивати.
Норвешки програм неће почети, према садашњим информацијама, до краја јуна, док ће за госте из Холандије бити познато да ли долазе тек након 15. марта, када њихова Влада одлучи да ли ће дозволити аранжмане ван Холандије. Програм лијечења либијских пацијената настављају, најављује в.д.директора др Делић.
-Либијски рањеници су нам значајни гости. Они су амбулантно лијечени и тај програм функционише без проблема. Они остају око три мјесеца, неки четири, пет, јер је ријеч о тежим полутраумама. До сада смо пружили рехабилитацији за око 120 до 150 пацијената. Имамо увјеравања из медицинског аташеа амбасаде Либије у Београду да имају доста пацијената који чекају и да су апсолутно најзадовољнији третманом у Институту, премда се лијече и у другим државама. Добили смо информацију да су им одобрена средства за лијечење у Институту. За теже покретне пацијенте обезбједићемо и смјештај у Институту. Неки од њих су већ ту, нисмо прекидали те третмане. Када смо затворили, они су били ту, у Игалу, затечени. Нисмо прекидали да бисмо завриједили и повјерење које је резултирало управо потписивањем даље сарадње, казала је др Делић.
ПРИВАТИЗАЦИЈА ДУГА 12 ГОДИНА
Институт је ангажовао компанију која је урадила процјену вриједности имовине Института која је показала дупло већу вриједност од оне која је приказана у књиговодтсвеним књигама.
-Урађена је процјена и вриједност имовине је дупло већа него што је то била претходна процјена. Дванаест година смо на приватизационој листи. Као љекар, мислим да након четири, пет неуспјелих пута, треба нешто мијењати. Мислим да би приватно-јавно партнерство било добро али ми смо акционарско друштво. Треба сјести са свима, већинским власником и другима и договорити шта је најбоље за Институт, казала је др Делић.
Протекла година је била тешка за цијели свијет, а по мишљењу др Делић, за Институт је била најтежа од када постоји.
-Ниједан програм страни није реализован. Радили смо као карантин, примали на рехабилитацију осигуранике ФОНД-а и Синдиката. Мало је било и пацијената из земаља окружења. Одлуком борда директора смо 27. новембра затворили Институт.
Објашњава да Институт није у јавном здравственом систему и не буџетира се.
-Ми смо на отвореном тржишту и оно што зарадимо то можемо потрошити. Много средстава је потребно за одржавање, велики је број радника и поред великог труда који смо уложили и рада са странцима, никада нисмо превише зарадили. Причи је допринјело и то што је Институт 12 година на приватизационој листи. Под таквом стрепњом коју сви осјећамо, шта ће бити са нама, радимо 12 година. Да ли ће доћи до пренамјене Института, да ли ће отпуштати раднике, под том неизвјесношћу смо морали да одржимо рад, казала је др Делић.
НА АПЕЛ ДОМА ЗДРАВЉА И БОЛНИЦЕ СПРЕМНИ
И овог пута као и претходног, када је била потреба помоћ Дому здравља и болници у Мељинама, били су спремни да то ураде и понудили су помоћ у простору и амбулантно возило.
-Одређен број наших медицинских сестара ради у болници Мељине. И овог пута, имали смо неколико састанака са директором Дома здрвља и предсједником Општине Стеваном Катићем, исто смо понудили и припремили просторију за пацијенте који треба да примају терапију, а на кућном су лијечењу. Понудили смо и амбулантно возило. Кад им буде потребно, спремни смо. Нисмо се оглушили о апел за помоћ, већ смо ту, у сталној комуникацији са Домом здравља, болницом, општином.
САРАДЊА СА МИНИСТАРСТВОМ ЗДРАВЉА
-Надлежно Министарство смо обавјештавали о актуелној ситуацији и били у контакту са њима, а очекујемо интензивнију комуникацију када се епидемиолошка ситуација стабилизује, казала је др Делић.
НА ПОЗИЦИЈИ В.Д. ДИРЕКТОРА У НАЈТЕЖЕМ ПЕРИОДУ
Након три деценије рада у Институту као љекара и медицинског директора, др Делић је прихватила позицију в.д. директора у веома тешкој пословној години и неизвјесним плановима.
-Мој професионални вијек је везан за Институт. Убјеђена сам да је то најбољи институт за рехабилитацију у Црној Гори. Свој живот сам везала за Херцег Нови. Улога Института је јако важна и за Херцег Нови и за цијелу Црну Гору, зато сам прихватила да будем на позицији в.д. директора, објаснила је др Делић.
