Institucija jugoslovenskog i srpskog rokenrola YU grupa, njen osnivač i član – Dragi Jelić sagovornik je ovonedeljne rubrike „Srce bira Herceg Novi“. Ekskluzivno, za Portal RT Herceg Novi priča kakva je to energija koja opstaje već pola decenije, prisjeća se vremena u nekadašnjoj Jugoslaviji i tvrdi da ako je Jugoslavija kao zemlja nestala, YU grupa je opstala i nastavila. Prija mu ocjena publike da su naši Rollingstonsi, a ističe koliko je bitno da cijela porodica bude uključena u priču koja se stvara pedeset godina. Otkriva da priželjkuje koncert u Novom.
Piše: Viktorija Samardžić
Prisjetimo se, YU grupu su u jesen 1970. godine oformili gitarista i pjevač Dragi Jelić, njegov rođeni brat basista Živorad Žika Jelić, orguljaš Miodrag Mive Okrugić i bubnjar Velibor Boka Bogdanović. Jelići su započeli karijeru još 1962. godine u grupi Albatrosi. Dragi je svirao bas, Žika ritam gitaru, njihov brat Rade solo gitaru, a bubnjeve Vladislav Žužek. Tokom šezdesetih Dragi i Žika su ostvarili značajan uspjeh na beogradskoj rok sceni predvodeći sa pjevačem Brankom Marušićem grupu Džentlmeni. YU grupu su osnovali sa željom da sviraju samo svoj materijal i u početku su po predlogu Kornelija Kovača nastupali pod radnim nazivom Idejni posed. Nisu ni slutili da će napraviti karijeru koja traje već pola vijeka i stvoriti bezvremenske hitove.
YU grupa slavi značajan jubilej, 50 godina rada. Kakva je to energija koja opstaje već pola decenije?
Samo energija i opstaje, mi se menjamo, rastemo, sazrevamo, starimo, ali ostaje ta izvorna energija, ona koja pokreće, motiviše, koja nema ni početak ni kraj, već samo sadržaj. Zahvaljujući njoj, toj izvornoj energiji kreacije, mi trajemo i ulazimo u šestu deceniju postojanja.
Smatrate da je 50 godina rokenrola i zastrašujuće i impresivno. Čemu ovakva konstatacija?
Deluje zastršujuće kad se kaže 50 godina, a impresivno kada se kaže pola veka, a ustvari je svo to vreme, nabijeno elektricitetom i vrhunskim rokom, prošlo kao tren.
Posle raspada bivše zemlje i ostavili ste to prepoznatljivo, YU zbog čega vas jedni hvale, drugi osuđuju. Koliko su teško padali ti komentari i mislite li da biste promjenom naziva grupe na neki način promjenili tok karijere?
Ne, niko nas nikada nije osuđivao jer je si YU mbol jednog predivnog, bezbrižnog i bezazlenog vremena, koje i dalje tinja u dubini duše svih koji su živeli u to vreme.
To YU moglo bi se reći predstavlja neku tradiciju, simbol, sjećanje. Kako ga vi doživljavate i da li se trudite da imenom makar sačuvate i oživite duh tih vremena?
Jugoslavija je jedna zemlja u jednom vremenu u kome je nastala i YU grupa. Svi stariji od 50 dobro se sećaju te zemlje i verujem da su nostalgični prema tom vremenu. Ako je YU kao zemlja nestala, YU je kao grupa opstala i nastavila dalje.
Koje su najjupečatljivije stvari kojih se sjećate iz togrecimo jugoslovenskog perioda?
Taj period, pre svega, karakteriše mladost i po malo ludost… Sve je bilo moguće, sve je bilo izvodljivo, ideja na pretek, živih svirki još više, zabavljanja, druženja, smejanja, putovanja. Sve ono o čemu mladi danas mogu samo da sanjaju. Razmišljamo da izdamo knjigu dogodivština YU grupe u kojoj ćemo pokušati da prenesemo čari tog vremena kroz prizmu naših utisaka, doživljaja, emocija.
Zaljubljeni ste, kažete, u svoju profesiju kao prvog dana. Otkrijte nam kako održavate i u čemu iznova crpite tu ljubav?
Biti muzičar, pa još kompozitor, po meni je Božiji dar koji svakako treba opravdati što sam, nadam se i činio svih ovih 50 godina. Gitara je jedna od mojih najvećih ljubavi i najvernijih prijatelja. Mnogo puta bi se probudio noću i počeo da sviram. Melodije bi nadolazile, zaboravljao bih na vreme.
50 godina ljubavi, znači…?
Zlatna svadba!!!
Važite za naše „Rolingstonese“. Koliko vam prija ovaj epitet?
Prija! Stonsi su i dalje na koncertima, Mik i dalje trči po sceni, Keit „jede” gitaru.
Rokenrol ima svoju publiku, ali danas, kad su naši prostori u pitanju, nema tu popularnost i značaj koji je imao nekad. Na koji način ovaj muzički pravac vratiti snažnije u „igru“ i šta mislite šta je prouzrokovalo da padne sjenka na njega?
Kao što sve ima svoje vreme tako i rok ima svoje vreme. Kad kažem svoje vreme, mislim na svojih pet minuta kada je na vrhuncu, ali da ne bude zabune, rok nikada neće ni prestati ni nestati. Biće još puno dobrog roka u vremenima koja dolaze.
Stvorili ste neizbrisivo poglavlje u jugoslovenskom rokenrolu. Koliko je bitno da u tu priču bude uključena porodica i da li smatrate da je u tome suština bez “ porodične mašinerije“ i podrške nema velikog uspjeha?
Bitna je porodica. Mi smo YU familija, uz mene tu je Brat Žika i sinovac Petar. Bitni su naši izuzetno dobri odnosi i poštovanje koje gajimo jedan prema drugom. Dakako da iza svega stoji i vaspitanje koji su naši roditelji utkali u nas. E u tome se razlikujemo od Stonsa, kaže nađ sagovornik uzs rdačan smijeh.
Jedn a od posebno popularnih je vaša pjesma „Mornar“, koju svi vezuju za more i morske čarolije. Šta za vas predstavlja more koje sanjate?
Ja sam komponovao tu pesmu, nisam pisao taj tekst, ali sam se odmah i lako poistovetio sa njim. Dakle kad sviramo tu pesmu, ja sam mornar svih mora i okeana i osećaj je veličanstven.
Kakve uspomene vas vežu za Herceg Novi?
Leto, očaravajući primorski grad, letnja pozornica puna ljudi, prosto nisam znao gde da gledam, u publiku ispred mene ili u more…. Topla atmosfera, što zbog leta, što zbog naše svirke.
Korona je omela vaše planove. Kad Novljani mogu da očekuju tu veliku žurku povodom vašeg 50. rođendana?
Navijamo! Leto 2021? Hajde da zajedno projektujemo avgust 21. pa da navijamo da se to i desi.
Zbog čega vaše srce bira Herceg Novi?
Uzajamno se biramo. Ljubav uvek ide uzajamno.
