Доклестић: Херцег Нови нема потребу за водом из регионалног система

Оливера Доклестић, директорица "Водовода и канализације"

Херцег Новом нису потребне додатне количине воде из регионалног система, тврди директорица „Водовода и канализације“ Оливера Доклестић, јер, како објашњава, у градском систему имају око  550 литара у секунди  из Хидроелектрана на Требишњици и са локалног изворишта Опачица, које су довољне и у самом шпицу сезоне када се удвостручи број потрошача.

Састанак са представницима Регионалног водовода Црногорско приморје, заказан за данас је одгођен за наредну седмицу.

-До овог састанка је требало да дође на нашу иницијативу, да напокон успоставимо дијалог са Регионалним водоводом, у погледу одржавања њихове инфраструктуре – регионалног цјевовода од Змијица до Каменара и резеровоара. Челични цјевовод пречника фи 500 је дуг 12 км. Цјевовод је у лошијем стању, него прошле године. Ми смо уложили извјесна средства у санацији дионице цјевовода у предјелу Бијеле,у дужини 1 500 метара, казала је за РТХН Доклестић.

Снимцима камером је установљено да је та дионица у Бијелој избушена на више мјеста и да се задржала већа количина устајале воде, проблематичног квалитета, са примјесом соли, управо у дијелу цјевовода, докле је притицала вода из Регионалног водовода и преузимала за потребе Каменара и Бијеле. Почетком године се приступило његовој санацији. По завршетку припремних радова које је извео „Водовод“, извођач, „Инспект“ из Никшића је обавио санацију у неколико фаза челичног цјевовода ДН 500 мм у Бијелој. Снимањем унутрашњости цјевовода „Водовод“ је добио слику о стању и шта је потребно да се уради. Установљена су оштећења на мјестима која су неприступачна. Цјевовод на потезу од Кумбора до Бијеле је у бољем стању.

-Цјевовод се пунио посљедњи пут 2017. године са тиватског локалног изворишта преко регионалног водовода, када је компензована недостајућа количина воде за ривијеру, у љетном периоду. Од тада није се више користила вода у љетним мјесецима преко овог система, навела је Доклестић и истакла да преузимање воде из Регионалног водовода нема смисла док се не санира цјевовод јер би се биљежили огромни губици.  

– Спремни смо за инвестицију, али нам је потребан дијалог са Регионалним водоводом у чијем је власништву цјевовод и резервоар Змијице, од 2.000 кубика. Покушали смо да откупимо ту инфраструктуру или другачије да ријешимо то власништво. Сјетимо се да су грађани Херцег Новог један одсто од грађевинских дозвола, издвајали овом предузећу у посљедњих 30 година, казала је директорица новског Водовода.

Подсјећа да је инфраструктуру урадио Регионални водовод прије 40-так година, за снабдијевање ривијере и да би се из ресурса Општине Херцег Нови вишкови воде пребацивали ка Тивату и Будви,што је трајало док није изграђен регионални систем са изворишта Боље сестре.

-Прије 12 година изграђен је систем РВ Црногорско приморје и ми смо постали посљедња тачка и стално у некој врсти притисака да преузимамо њихову воду. Од резервоара Змијице до Бијеле цјевовод је у релативно добром стању, а посљедњи километар и по је споран. Зато је и инициран састанак са представницима Регионалног водовода, као власницима, да се напокон ријеши питање санације и одржавања њихове инфраструктуре у Општини Херцег Нови, казала је Доклестић.

Истиче да се студија за водоснабдијевање села Камено радила прије двије године, уз процјену економских параметара.

-У међувремену су настале друге околности и проблеми са снабдијевањем воде на ривијери, тако да не би могли бити гарант доброг снабијевања села у залеђу. Успорили смо са тим идејама. Снабдијевање водом залеђа Херцег Новог,са инвестицијама око 500 000 еура, преко резервоара Сушћепан изискивало би велике погонске трошкове, електричне енергије, што се не може да покрије наплатом потрошње воде. Инвестиција за снабдијевање Каменог на коти између 400 и 600 метара надморске висине и остала загорска села – није рационална, навела је Доклестић.

Инвеститор је направио приватни пројекат за снабдијевање водом села Требесин.

– Између Сушћепана и Каменог је село Требесин, на 12 минута хода од Сушћепана. Прва тачка снабдијевања Требесина био би резервоар Р1 Сушћепан, на коти од 245 метара надморске висине. Потребна је изградња два километра цјевовода од резервоара Сушћепа до Требесина, на 320-360 метара надморске висине. Постоји одобрење власника локације на Требесину, за изградњу резервоара од 100 кубика. Потисна цјевовод би се провукла дуж стазе од извора Бостан до имања и сва домаћинства на Требесину била би спојена, обухватајући и насеље Миштицу која се, иначе, снабдијева водом са резеровара Поди. Инвестиција би износила око 150 000 еура.

Ово је реална инвестиција, лакше би било одржавање и били би мањи трошкови електричне енергије,у односу на више коте, оцјењује Доклестић.

Општина ради детаљне урбанистичке планове, у које је укључен и Водовод.

У току је израда просторног плана Општине. Урађена је студија виших зона са предлогом да се уради резервоар у зони Ратишевине, препумпавањем са Мојдежа. Урађен би био на подручју Топле два, на коти 235 резервоар Р2 веће кубикаже, од 1700 кубика као и Р1, чиме би се успоставила једна зона снабдијевања са мањим трошковима електричне енергије и вишим нивоом безбједности. Са резервоара Р2 на коти 235, ишло би снабдијевање водом Каменог и осталих загорских села.

Такође, на Топлој II постоје проблеми са мањим притиском воде у условима велике урбанизације и изградње нових стамбених објеката. Потребна је и реконструкција водоводне мреже у зони Станишића Дубраве, јер је бржа изградња него што може постојећа мрежа да издржи, тако да долази до учесталих пуцања цијеви.  

На основу санације кварова у посљедње вријеме на ривијери смањени су губици воде на мрежи, који су износили око 10 литара у секунди.    

2 COMMENTS

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here