Ovo je, u drugoj sezoni, završno izdanje rubrike „Srce bira Herceg Novi“, rubrike koju je osmislila, pisala i vjerujemo još će pisati Viktorija Samardžić, uspješna studentkinja treće godine Fakulteta za medije i komunikaciju u Beogradu. Sa svakim novim izdanjem, čini nam se da je ova rubrika dobijala više čitalaca i pohvala, pa uz razgovor koji nam Viktorija šalje za ovu nedelju, i mi ispisujemo malu pohvalu i posvetu njenom trudu, ljubavi, znanju koje utkiva u svaku priču, svaki razgovor. Da bismo tu zasluženu pohvalu zaokružili reći ćemo da osim što uspješno polaže ispite i pronalazi zanimljive sagovornike za naš Portal, Viktorija sarađuje sa redakcijom magazina Glosi a odnedavno je zaposlena u TV Hepi. Rođena je u Beogradu i taj grad voli zbog svega što joj je pružio, ali u srcu nosi Boku. Posebno Zeleniku i Novi, grad u kome su kako kaže njene ljubavi, vedrine i smirenje. Ako ste pomislila da su ovim iscrpljena sva Viktorijina interesovanja, prevarili ste se. Svirala je bubnjeve u čuvenoj „Balkanskoj lavini“ Dragoljuba Đuričića, pa je iz saradnje, obostranom voljom sagrađen zamak ljubavi, poštovanja, uvažavanja. Dragoljub je tako postao, Viktorijin „đedo“ po izboru…
Kada ne bi bilo predugo, nadimak koji objašnjava Viktoriju mogao bi da bude „sve se može kad se hoće“. Najljepše nosi osmijehe i radost. Brižna je prema svima, zna da utješi i podstakne i riječima i zagrljajem. Viktorija je Pobjednica…U svijetu koji gradi na temeljima talenta, upornog rada, one pozitivne nepresušne radoznalosti, stalnog osvajanja novih znanja najčvršći, pouzdani oslonci, i sami kreativni i uspješni, ostaju otac Branislav i majka Natalija. Njima je posvećena rubrika koja slijedi!
PIŠE: VIKTORIJA SAMARDŽIĆ
„Delio sam pesme. Neprestano. Nije me bilo briga hoće li završiti u knjizi ili u slivniku, u korpi za otpatke ili spomenaru. Bilo mi je bitno da ih utisnem što dublje u srca svojih čitalaca, da ih prožive, da ih pošteno isplaču“, reči su čuvenog Miroslava Mike Antića. U tom duhu današnju rubriku Srce bira Herceg Novi sa ogromnom ljubavlju i zadovoljstvom posvjećujemo čovjeku koji zaista već preko 20 godina svoje pjesme utiskuje u srca svojih saradnika, pjevača i svoje publike – Branislavu Samardžiću. Izuzetno skroman, častan, pošten, vrijedan, radan, blag, pravedan, iskren, nesebičan, Branislav Samardžić jedan je od najboljih kompozitora i tekstopisaca domaće muzike.
Autor ste preko hiljadu pjesama i hitova. Da li ste na početku karijere slutili da ćete doći do ovog broja i koliko vam to imponuje?
Na početku sam samo želeo i težio da napravim što bolje i kvalitetnije pesme , a vremenom njihov broj se uvećavao. Kada napravim pesmu za nekog pevača, ona prvo mora meni da se dopadne, po mom kriterijumu, pa je tek onda nekome ponudim. Uvek se trudim da to što radim bude moje zadovoljstvo i u tome pronalazim satisfakciju.
Gitara je vaša prva ljubav. Koliko ljubavi, truda, odricanja, rada i upornosti vam je bilo potrebno dok se niste srodili sa ovim instrumentom?
Gitaru sam većim delom sam naučio da sviram, kratko sam išao na časove, ali kada nešto hoćete i kada ste rešeni da to savladate, onda su sve prepreke samo mali kamenčići na putu do cilja.Usput ni ne primetite koliko ste u stvari uporni i tvrdoglavi i koliko zapravo truda ulažete u to što želite.
Šta za vas znači hiljadu pjesama?
Znači da sam bio prilično vredan (smeh) tokom godina karijere i da nisam uzalud protraćio talenat koji mi je Bog dao.
Vaše stihove, melodije i muziku pjevaju najveće zvijezde naše estrade. Kako teče put između autora i saradnika (pjevača) do konačnog cilja – izlaska pjesme u etar?
Vrlo prosto, mada ne uvek. Kada napravim pesmu i kada ja mogu da stanem iza nje kao autor, onda pesmu ponudim pevaču za koga mislim da će najbolje da joj udahne život i koji će učiniti maksimum da ona pronađe svoj put do publike. Mada često nema pravila, pesma je kao voda, uvek pronađe svoj put, nekom je nešto suđeno a nekom ne, to je moja teorija, naučena iz prakse.
Da li je lako uvažiti predloge i sugestije pjevača, kako nalazite kompromis ?
Nije uvek lako, a ni potrebno. Najbolje je kada svako radi svoj posao. Ključna stvar je da saradnici moraju imati poverenja jedni u druge, u protivnom sve se pretvori u besmisleni sukob mišljenja. Ipak, neke sugestije su korisne.
Mnoge zvijezde dolaze kod vas po savjete i sugestije, a vi kao odličan pedagog i psiholog svakog maksimalno poštujete i date dobar savjet. Kako vam to polazi za rukom a svih ovih godina ostajete dosljedni sebi?
U opisu mog posla je da budem i psiholog i pedagog, da pravilno procenim pevača i kao ličnost i njegove sposobnosti, vokalne, pa i intelektualne, jer nije sve u pevanju, zapravo malo toga je u pevanju samom. Pevač mora da poseduje harizmu, da ima onaj X faktor, a sa time se rađa. Svakome je potreban savet, pa i pevačima, zato sam uvek tu, samo što mnogi neće uvek da čuju istinu (smeh).
Kao iskusan i vrsni kompozitor i poznavalac muzike koji savjet biste dali mladim nadama?
Ako su predodređeni za nešto, onda ih to sigurno čeka, i to se odmah vidi, potreban je veliki trud, rad i stremljenje ka tome što žele i sanjaju i i onda je uspeh izvestan.
Jedna Zeleničanka vam je „ukrala“ srce. Da li možete ukratko da opišete vašu ljubav sa suprugom Natalijom?
Sudbina što bi rekli (smeh). Već više od dve decenije jedno drugom smo vetar u leđa i sidro u nemirnom moru života, a kruna naše ljubavi je ćerka Viktorija – lepa, pametna, uspešna, plemenita mlada žena. Gle čuda, jako ličite na nju! (smeh).
Iako ste rođeni Novosađanin, vaše porijeklo je iz Krivošija. Da li i koliko ste vezani za grudu svojih predaka?
Koreni su koreni, ma kuda odlazili i pod kojim okolnostima, uvek se vraćamo. Moji preci su sa Krivošija otišli u Novi Sad gde sam se i ja rodio, a ja sam se opet, evo, na neki način vratio korenima kada sam upoznao svoju suprugu Nataliju u Herceg Novom.
Koji naš bokeški običaj vam je bilo teško da usvojite kada ste prvi put došli u Herceg Novi?
Ništa mi nije bilo teško, brzo sam sve usvojio kao da sam ovde rođen.
Zbog čega vaše srce bira Herceg Novi?
Zbog sunca, mora, skalina, maestrala i osećaja da ovde pripadam.
A ovdje svim srcem pripada i njegova supruga Natalija Preočanin Samardžić, premda je već godinama njena adresa stanovanja Beogradu u kome je završila srednju, višu i visoku zdravstvenu školu, u kome predano radi, ne zaboravljajući ni jednog trena svoj rodni grad, ljude, običaje, priče novske, zeleničke i bokeljske, podržavajući svaku humanitarnu akciju i sjećanje na znamenite ljude ovog kraja. Iz ranije objavljenog razgovora s Viktorijinim potpisom, prenosimo jedan dio.
Koliko vam nedostaje rodni grad?
Često mi čežnja umije krovove Belaviste, a nostalgija podstakne kućanski hor vrapčića, zar ne čujete? I kad dobuje kiša, i kad sunce miluje skale Herceg Novog, volim svaki njegov kutak
Izdali ste dvije zbirke poezije. Kome ste ih posvetili i da li ste neku pesmu posvetili svom gradu?
Svaka pesma, a i rečenica spontano izgovorena, ima koren iz Novog, “jer dole u Boki ostala je kolevka“.
Da li biste nešto promenili u Herceg Novom?
Znati prepoznati sve blagodeti Herceg Novog, voleti ih i poštovati znači biti živ! Bez obzira da li si 365 dana tu ili samo 10 dana.
Vaš omiljeni kutak u gradu je…?
I kad dobuje kiša, i kad sunce miluje skale Herceg Novog, volim svaki kutak, jer je poseban od Kamenara do Njivica.
Koji je po vama najromantičniji pogled u našem gradu?
Pogledati ulaz u Bokokotorski zaliv sa tvrđave Forte Mare ili Kanli kule je za mene prozor u svet.
Šta za vas predstavlja jutro u Herceg Novom?
Jutro u Herceg Novom započinjem jutarnjom kafom pre sedam sati kod moje tek punoletne tetke Radmile (čitaj naopačke), koja je onomad napunila 18 godina. Neprocenjivo i nenadoknadivo je to jutarnje vreme provedeno sa mojom tetkom, to je vreme koje ljubomorno čuvam i želim da traje još dugo. Volela bih da jednog dana budem približno dobra tetka svojim tetkinim tetkinčićima. Drugo jutro je jutro iz Beograda kada sa nestrpljenjem očekujem rubriku “Dobro jutro, Herceg Novi” i tako udahnem morsku energiju koja mi je vetar u leđa.
Koja vam je najdraža pesma posvećena gradu?
Antologijski stihovi Dušana Seferovića „Ima jedan grad na moru, divan kao brod što plovi,volim ga ko sunce zoru, moj prelijepi Herceg Novi“. I uvek inspirativna pjesma Exodusa „Koga to zapravo volim u Herceg Novom“.
Da li možete da se setite najlepšeg trenutka koji ste proveli u Novom?
Svaki trenutak proveden sa Mjesnom muzikom Đenovići od moje 12. do 19. godine ostavio je neizbrisiv trag i dao mojoj ličnosti posebno ruho. Moje Dane, Nada, Nataša, Zorica, Stane su i dan-danas moje iskrene drugarice, čak i kad ih godinama ne vidim. Često sebe uhvatim kako koračam u ritmu marša “Kalimero“. Ima i jedan poseban dan od prošlog leta. Od prvog razreda osnovne škole moja ćerka je maštala da piše za Radio Herceg Novi. Nisam tome pridavala značaj. Smatrala sam to dečijom željom, posebno što se kao novinar ostvarivala radeći za mnogo veće kuće. Desilo se da je 15. avgusta 2019. objavljen njen prvi tekst na portalu BILJEŠKA VIKTORIJE SAMARDŽIĆ O PROGRAMU “MJEŠTANI MJEŠTANIMA” – NOĆ ISPUNJENIH ŽELJA i radost kojom je zagrlila celi svijet u tom momentu, i dan-danas mi izmami suzu radosnicu.
Koji vam je deo najljepši i zbog čega?
Belavista mi je kao roditeljski zagrljaj, tu se uvjek osećam sigurno,
Šta vas to posebno oduševljava u gradu „mora, zidina i kula“?
Ljudi. Esencija dobrote i pameti, kreativnosti na tako malom prostoru uz morske ambijente, svrstava Novi u grad koji je eliksir zdravlja.
Imate li neki poseban ritual kada boravite u Herceg Novom?
Prilagođavam rituale željama ljudi koje volim, jer nema lične sreće bez sreće drugih.
Da li biste pre rađe izabrali leto ili zimu u Herceg Novom i zbog čega?
Nema tog godišnjeg doba ni dana u godini da nema svoju čaroliju. Mada mi zima najteže pada.
Koji bi bio po vama najveći izazov ovde?
Moj najveći izazov u životu ma gdje bila, odaziva se na ime Viktorija.
Zbog čega vaše srce bira Herceg Novi?
Rođenjem je on izabrao mene, a ja se trudim da mu ljubav uzvratim!
Današnja rubrika „složena“ je drugačije nego što ste navikli. Objasnićemo, povod je naša želja da obradujemo, a zasluženom ljubavlju i poštovanjem, uzvratimo ovoj porodici i posebno Viktoriji, koja svoje vrijeme, znanje, talenat, ljubav daruje Herceg Novom i već dvije godine pretače u rubriku „Srce bira Herceg Novi“ čiji nastavak očekujemo od jeseni.
