Представљање књиге “Прошлост ми није довољна“ ауторке Тие Дожић, синоћ у башти Куће Нобеловца Ива Андрића било је оживљавање сјећања на Нови некад, сјећања у коме су ауторкине ријечи искриле једним у суштини радосним одрастањем у Новом, којим су промицали ликови знаменитих Новљана али и новских ориђинала, ту и тамо просинуле дјечије игре, радозналости, младалачки успјеси, туге и радости, побједе и изгубљене битке, мудрости и савјети, а све коначно сажето у реченицу „кроз вјечност лутају дјелићи наше пролазности и они се повремено, у непрегледној димензији времена и простора укрштају.“
И синоћ су се укрстили, кроз казивања о књижевном првијенцу Тие Дожић о коме су говорили директорица Херцег феста, главни и одговорни уредник овог издања Гордана Поробић Kрцуновић, ликовни уредник књиге Војислав Војо Kилибарда, Новљанин, публициста, дугогодишњи уредник у Радио Београду Ђорђе Малавразић и новинар Витка Вујновић.
– Објављивање и промоција књиге „Прошлост ми није довољна“ није само значајан издавачки и организациони подухват Херцег феста већ и указивање поштовања жени која припада плејади знаменитих Новљанки и која се уписала у историју херцегновског, југословенског и европског спорта, рекла је обраћајући се бројној публици, директорица Херцег феста Гордана Поробић Крцуновић. Оцијенила је такође да се овом књигом ауторка упустила у „истраживање невидљиве животне хемије“ те жанровски дјело сврстала у роман одрастања, сазријевања.
– Управо књига Тие Дожић наставља приповједачку традицију за коју је само онај живот који се може испричати вриједан живљења, рекла је Поробић Крцуновић и додала да се текст може читати „као женска страна приче о животу“, интегрално, у једном даху, али и парцијално „и тада свака прича прича за себе и има своју поуку, поруку, педагошко и психотерапеутско дејство.“
– Овај спис је и документ о једној епохи, о једном другачијем доживљају свијета, односу према животу, казала је Поробић Крцуновић.
Војислав Војо Килибарда објаснио је као је са сарадницима Иваном Вукчевић и Нешом Глумцем осмислио ликовно уређење књиге.
Ђорђе Малавразић је између осталог нагласио важан феномен, да је пракса савјетодавања и њен смисао у потпуности обновљен данас на друштвеним мрежама, гдје је глас Тие Дожић глас истинског ауторитета у времену кризе, али и свих установљених норми и стандарда којих се човјек некада могао држати.
– Данас то нису нека конзервативна доцирања нити критике са високе катедре, већ су једноставне сугестије за проналажење стабилних тачака оријентације у просуђивању свијета и практичном понашању. Тиа не помиње имена великих филозофа али у суштини она размишља у традицији фундаменталног филозофа морала Имануела Канта који је такве најстабилније и најблиставије тачке оријенатције видио у звјезданом небу над нама и моралном закону у нама….
Малавразић је нагласио и да је Тиа Дожић имала „добру контролу над оним што је било субјективно у њеним тумачењима чињеница из послијератне историје Херцег Новог, када је она одрастала, а то је и период о коме она пише.“
Оцјена Витке Вујновић била је да се „слике стварности у текстовима књиге „Прошлост ми није довољна“ преплићу са Тииним промишљањима, коментарима, с времена на вријеме и туђим оцјенама, ставовима, естетичким па и филозофским премисама које Тиа издваја, на које нам указује али их и сама усваја.“ Према њеним ријечима у описима Новог проналазимо фрагменте, фрагменте сјећања Тие Дожић али и нашег сјећања, и једнако интиму и документаризам, па и понеку упечатљиву поетску слику…
Вујновић је као кључне издвојила реченице: „Љубав је доброта. Сваки добар чин“ и „Мисли инспирисане добротом постају звијезде и њихова снага је немјерљива“ .
Тиа Дожић је објаснила како је настајала ова књига, како је кроз живот чувала и сачувала ону магију Шквера и Новог и трачак сунца који је и у невољама претварала у оптимизам и осмјех. Сјетила се професора херцегновске Музичке школе, говорила о све популарнијим њеним фејсбук статусима, па и тим казивањем потврдила оно што је написала. Прво да прошлост и будућност ставља са стране, а садашњости даје читаву себе да би јој она узвратила откривањем посебности коју у себи носи сваки тренутак а потом и да „за лијепом ријечи сви жудимо“ .
Одличним музичким избором и извођењем одабраних нумера програм су обојили професори херцегновске Музичке школе Линда Познановић и Игор Новак.