Одбор удружења туризма и угоститељства позвао је Владу да снажније и обухватније економски подржи туристички сектор субвенцијама на зараде и камате, репрограмима, задржавањем стопе ПДВ-a на седам одсто. Наредним пакетима подршке неопходно је обухватити и локалне туристичке организације.
Привредници су указали да је неопходна снажнија подршка банкарског сектора, затим програм директних дотација привредницима за рефундацију фиксних трошкова закупа, струје, комуналија и осталих фиксних трошкова који терете пословање. Истичу да треба наћи начин да се додјеле субвенције великом дијелу туристичких агенција и субагената који се баве или имају право на посредовање у смјештају, продаји карата и организовању излета, а који су дискриминисани и изостављени мјерама подршке из четвртог пакета.
Сматрају да је неопходно реализовати мјере из трећег пакета по Јавном позиву за подношење захтјева за субвенционисање камате током грејс периода датог приликом репрограма постојећих намјенских кредита за туризам и угоститељство током 2021 и имплементирати мјеру за субвенционисање до 3% каматне стопе, током трајања грејс периода, на кредите за ликвидност и обртна средства који су већ одобрени код ИРФ-а.
Траже да се сагледа могућност оснивања државног гарантног фонда из кога би се субвенционисала камата на одобрене кредите привредницима из сектора туризма, којима је потребно обезбиједити дио
Милена Радуловић из Министарства економског развоја казала је да се ради на томе да се настави са субвенцијама на зараде запослених и након првог квартала.
– Код позива за субвенције камата на репрограм намјенских кредита био је предуслов да су измирене пореске обавезе закључно са фебруаром, али дали смо могућност да се комплетна 2019. година не плати али да се пријаве порези, доприноси, плаћени ПДВ, што је показатељ добре воље. У току је потписивање споразума са банкама са циљем да се комплетна камата за подносиоце захтјева, у вријеме трајања грејс периода пребаци банкама и тако се растерети корисник плаћања мјесечне рате за кредит. то је олакшица за све којима се одобри захтјев. Поднијето је 180 захтјева и рачунам да ће све бити завршено до краја мјесеца – казала је Радуловић.
Никола Милосављевић, Инвестиционо развојни фонд, навео је да су прошле године пласирали 54 милиона нових кредита у туризам, за инвестиције и обртна средства.
-Око 60 милиона еура изложености у сектору туризма је у 2020. години репрограмирано. Све захтјеве, када је у питању сектор туризма, смо испоштовали – рекао је Милосављевић.
Драган Дашић, из Министарства унутрашњих послова, рекао је да су у 2020. издали 19354 дозволе за запошљавање, што је 27 одсто мање него претходне.
– Што се тиче сезонских радника, у 2019. је издато 3069 дозвола а у 2020. години 347, па се види значајан пад. За прва два мјесеца 2021. издато је само 13 дозвола за сезонско запошљавање – рекао је Дашић, додајући да ће ускоро бити унапређена процедура пријаве боравка странаца.
Закључено је и да је неопходно анализирати и иницирати измјене и допуне законске регулативе, наћи модалитет да локалне управе избјегавају блокаде рачуна и донесу мјере за помоћ туристичкој привреди, прије свега кроз ослобађање дијела општинских такси (административне, комуналне, таксе на коришћење тераса и сл.), накнада (приступ путу, рекламе и сл.). Затражено је такође да локалне туристичке организације буду препознате кроз мјере подршке Владе или локалних самоуправа.
У раду сједнице су учествовали, поред бројних привредника преко „zoom“ апликације, и представници: Министарства економског развоја, Националне туристичке организација, локалних туристичких организација приморја и сјевера ЦГ, Министарства здравља, Института за Јавно здравље, Министарства унутрашњих послова, ИРФ-а, Аеродрома Црне Горе, Управе за инспекцијске послове.
