Херцег Нови је дочекао свог златног шампиона. Сјајни новски борац и члан Кик бокс клуба „Ђеновићи“, Гзим Прелвукај, остварио је невјероватан успјех освајањем златне медаље на престижном Свјетском купу у Турској, који је ове године окупио око 2.500 такмичара из 43 државе. Наступајући у јуниорској конкуренцији дисциплине лоу-кик (категорија до 71 килограм), Прелвукај је у четири дана одрадио четири изузетно захтјевна меча и остварио максималан учинак. На путу до најсјајнијег одличја, млади Новљанин је показао вансеријску борбеност и класу побиједивши у прва два кола домаће представнике из Турске, Оглакчиоглуа Егеа и Деличеја, затим у полуфиналу репрезентативца Косова Нарата Мехметија, док је у великом финалу био бољи од још једног турског такмичара, Челика Ардуа. Да овај историјски резултат буде још већи, Гзим је до злата стигао носећи се са озбиљним повредама које су га пратиле током цијелог турнира.
„Утисци су невјероватни, стварно јако добри, поготово зато што већ четири мјесеца имам тешку повреду руке, око тога смо изгубили доста времена и нисам тренирао нити се спремао како треба. Поћи на овакво првенство и побиједити у четири меча уопште није мала ствар, тако да сам много задовољан својим перформансом. У првом мечу сам радио са најозбиљнијим противником, репрезентативцем Турске који је и првак Европе у муаy тхаиу и полупрофи борац. Водио сам прву рунду са 3:0, а затим је рука почела да ми трне због проблема који имам. Противник је преокренуо и водио са 2:1, све до тренутка када ми је тренер рекао да улазим у размјену, приђем на скраћену дистанцу и бацим десни кроше. То сам и урадио и нокаутирао га у другој рунди. Што се тиче финала, у њега сам ушао сав повријеђен – поред рамена, у полуфиналу против репрезентативца Косова сам повриједио и лијево стопало јер сам га пар пута погодио у лакат. Нога је била толико отечена да нисам могао ходати, па сам дан и ноћ држао лед, а повриједио сам и зглоб десне руке јер смо њу највише форсирали. Ипак, сутрадан када сам видио пехар, понио ме адреналин и у рингу нисам осјетио ништа. Знао сам да морам да погинем у том рингу и побиједим. На овом такмичењу са мном није био мој тренер Дарко, који најбоље познаје моје специјалке и комбинације које ми леже, али селектори и тренери у репрезентацији, Јанко Кузман и Ђима, стварно су врхунски, дају одличне савјете из угла и фино сам сарађивао са њима. Већ имам неколико наступа за репрезентацију па сам се навикао. За десет дана нас очекује Балканско првенство, али још увијек не знам да ли ћу наступити због повреде руке, јер је сада морамо санирати како бисмо се спремили за Свјетско првенство у септембру“, сумирао је своје утиске златни Гзим Прелвукај.
Велики улог у овом историјском успјеху има Гзимов матични клуб „Ђеновићи“ и његов тренер Дарко Бороје, који са њим ради од самог почетка. Бороје није крио понос, истакавши да ова медаља има посебну тежину због свих недаћа које су прошли у припремном периоду.
„Ова медаља ми значи много, а посебну тежину има зато што смо прошли свашта. Прије овог турнира смо отказали три такмичења због повреде руке, јер Гзим има фрактуру бицепса, упалу тетиве, а вјероватно и упаљен нерв у врату који кочи стопостотан учинак. Није могао да удара том лијевом руком, која је иначе његова специјалка – лијеви кроше у тијело, што доста дрилујемо на тренинзима. Због тога смо све карте бацили на десну руку и десну ногу, а деведесет одсто онога што иначе радимо нисмо могли да користимо. Зато ми је ово најдражи успјех, јер је са таквим повредама одрадио четири меча у четири дана и побиједио четири озбиљна противника, и то три Турчина на њиховом домаћем терену, што је ријетко ко урадио. Види се огроман напредак, а велики плус је што због повреде није могао да ради ни јаке спаринге, јер му се рука брзо ‘закисели’, већ је спарринговао на двадесет одсто могућности са млађим момцима из клуба. Гзим је прави ратник, из меча у меч је све бољи и постаје искуснији борац. Сада нам је примарни циљ да у наредних мјесец дана потпуно санирамо те повреде, а након тога преко љета правимо камп и спремамо се за Свјетски куп у Будимпешти крајем августа, као и за Свјетско првенство које се у септембру одржава у Италији. Сав фокус биће на томе, јер нам фали још то злато са Свјетског првенства па да комплетирамо све титуле. Што се тиче Кицк бокс клуба ‘Ђеновићи’, ситуација је никад боља. Сала је пуна, имамо око седамдесет чланова, а на предстојећем државном првенству у Подгорици први пут ћемо наступити са чак 14 такмичара. Имамо сјајне насљеднике међу пионирима и кадетима од 12 до 14 година чије вријеме тек долази, а на државном првенству, као и увијек, идемо на злато и да се да максимум“, поручио је тренер Дарко Бороје.
Сјајан наступ црногорске кик бокс репрезентације у Турској употпунили су и остали такмичари који су остварили врхунске резултате. Поред јуниора Прелвукаја, златне медаље освојили су сениори Немања Чађеновић (лоу-кик, до 71 кг) са три побједе и Виктор Дукић (К1, преко 91 кг) са два тријумфа, као и јуниорка Мила Јовић (лоу-кик, до 60 кг) која је у финалу савладала домаћу борицу Екин. Сребрним одличјима окитили су се јуниори Султан Имери (лоу-кик, до 57 кг), Милош Војиновић и Слађана Божовић (фул-контакт, до 60 кг). Имери је након побједе над Татлијем у финалу тијесно поражен од Гундема, Војиновић је у окршају за злато изгубио од Казахстанца Бакитзана након што је елиминисао два домаћа такмичара, док је Божовић поражена у финалу од Туркиње Данизмас. Бронзане медаље припале су сениору Виктору Борозану (лоу-кик, до 67 кг), који је након двије побједе прекидом заустављен у полуфиналу од репрезентативца Сјеверне Македоније Петреа Велкова, као и јуниорима Исаху Тарханишу (лоу-кик, до 67 кг) и Драгану Муратовићу (фул-контакт, до 54 кг), чиме је заокружен невјероватан биланс и успјех наших бораца на свјетској сцени.
