Након посјета болницама на сјеверу Црне Горе (Пљевља, Беране, Бијело Поље), потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, др Срђан Павићевић, и министар здравља, др Војислав Шимун, наставили су да, према раније утврђеном плану, посјећују опште болнице и медицинске установе на цијелој територији Црне Горе. Данас су потпредсједник Владе и министар здравља обишли болнице и медицинске установе у јужној регији: Институт „Др Симо Милошевић“ – Игало, Општу болницу Котор и Општу болницу Мељине, Специјалну болницу за психијатрију – Доброта и Специјалну болницу за ортопедију, неурохирургију и неурологију „Васо Ћуковић“ – Рисан.
Након радног састанка у Институту „Др Симо Милошевић“ – Игало којем су, поред представника Владе, присуствовали Зоран Ковачевић, директор Института, Марија Обрадовић, предсједница Синдиката и координаторка Сектора медицинске у Институту, као и Батрић Бато Контић, предсједник Одбора директора и заступник државног капитала, из Кабинета потпредсједника Владе упућено је саопштење за јавност.
На самом почетку разговора др Срђан Павићевић, потпредсједник Владе за рад, образовање, здравство и социјалну политику, објаснио је сврху састанка:
„Ту смо да мапирамо проблеме, да видимо шта је полазна основа и како најефикасније и најпрагматичније рјешавати проблем и кренути с мртве тачке. Не можемо говорити о Црној Гори као туристичкој дестинацији и здравственом туризму без Института Игало. Те двије ствари су у контрадикцији.“
Др Шимун, министар здравља, додатно је појаснио:
„Већ смо имали иницијалне састанке са Министарством финансија и државне имовине. Како бисмо имали увид у затечено стање и текуће проблеме, од вас очекујемо пресјек затеченог стања, квалитетну процјену имовине, као и евентуалну визију и предлог даљих активности. Свима је у интересу да сачувамо Институт Игало као драгуљ наше медицине и медицинског туризма, као и квалитет и континуитет здравствене услуге.“
Зоран Ковачевић, директор Института, који је ову позицију преузео у децембру ове године, у сажетом је (али садржајном) излагању истакао:
„Изабран сам у једном од најтежих тренутака у историји Института. Мислим да Институт може да се сачува јер има огроман финансијски капитал, који је прије неколико година процијењен на 117 милиона. Сада би та вриједност била још већа. Дакле, постоји економски основ чак и без државне помоћи и ’сипања у празно’ за опстанак и даљи развој Института.“
Директор Ковачевић је појаснио поријекло приватног капитала и друге отежавајуће факторе који су угрозили опстанак Института. Структура капитала је таква да је 28%, приватни а 56% државни. Многи људи не знају природу и поријекло тог приватног капитала и обавезу државе да се то ријеши по неком пословном моделу. Одакле приватни капитал у Институту? Током економске кризе 90-их година фабрика ИЦН Галеника продавала је љекове Црној Гори. Испорука је обустављена, а држава је понудила ИЦТ Галеника, у власништву Милана Панића, акције Института као компензацију за наставак испоруке љекова Црној Гори, тако да је Институт већ тада, рјешавајући проблеме дугова и набавке љекова за све грађане Црне Горе, доспио у пат-позицију. Након тога је држава Србија откупила ИЦН Галеника и у склопу тога добила акције Института Игало, које је онда 2018. године продала компанији „Виле Оливе“ власника Жарка Ракчевића из Црне Горе. Дакле, поријекло приватног капитала односно поријекло проблема лежи у плаћању увоза љекова за све грађане Црне Горе акцијама Института Игало. То је био сплет несрећних околности које су једну овако потентну компанију довеле у позицију у којој се сада налази.
Надаље, Институт се 10-15 година налазио у плану приватизације, што је представљало законску препреку и ограничење за предузимање свих активности у смислу ревалоризације капацитета и нових инвестиционих аранжмана. Претходне владе су подржавале план приватизације, што је спречавало Институт да самостално послује и врши улагања, поготово у смјештајне капацитете. Упркос томе, Институт је задржао висок квалитет медицинске услуге, који је провјераван од стране иностраних партнера.
„Сада је, нажалост, отказан уговор за Норвежанима који су нам референца и четвртина укупних прихода. Још једном наглашавам да уговор није раскинут због квалитета медицинске услуге, него због нестабилности и упитног статуса Института. Иако постоји нада ћемо их вратити у 2025. години, сада се поставља питање – како надомјестити тај износ на приходовној страни (који се креће у просјеку од око 2,5 милиона или 25% укупних прихода Института)“, рекао је Ковачевић.
Трећи разлог који је довео Институт у садашњу позицију односи се на цијене Фонда здравства, које су посљедњи пут повећане током 2023. године за отприлике 17%, тј. са 30 еура на 36 еура за физијатријске пацијенте, чиме се генерише додатни губитак (упркос томе што цијене медицинских услуга расту свуда у свијету).
Институт Игало годишње обради 5000 пацијената преко Фонда здравства по екстрапривилегованим цијенама, што би државу коштало много више уколико би била приморана да пацијенте упућује негдје другдје. Ковачевић се тим поводом запитао:
„Да ли ми као држава имамо право да занемаримо финансијски, људски и природни капитал, емпатију, услугу према грађанима и поднесемо толики број лица са инвалидитетом, људи и дјеце који неће имати могућност постоперативне рехабилитације у својој земљи?“
На крају је Ковачевић посебно истакао:
„Ми имамо природне ресурсе, блато које се вади из мора, минералну воду која се користи у купкама, одличну позицију на улазу у Боку Которску, традицију и највреднији ресурс – Факултет за физиотерапију у оквиру наше куће. Не знам да постоји пословни систем у региону који има обуку кадра конкурентног на међународном тржишту у оквиру своје куће.“
Оно што је најинтересантније, гледано из аспекта државе, јесте то што Институт Игало има највећи потенцијал у здравственом туризму јер га карактерише цјелогодишња попуњеност капацитета. Додатна предност јесте и чињеница да од ковид кризе свуда у свијету цијене у туризму опадају, док расте једино цијена медицинске услуге.
Потпредсједник Владе, др Павићевић, и министар здравља, др Шимун, захвалили су на стручном, концизном и језгровитом пресјеку стања из којег се већ могу назријети и будући кораци у рјешавању дуготрајне кризе и неизвјесности.
Извор: Влада Црне Горе
