Само корак смо одмакли од понедељка а уторак већ расте у модром заливу сасвим дугачији, некако мирнији, сигурнији, сталоженији. Ми, још између сна и јаве, између све гласнијег оглашавања града и тишине мора, тражимо равнотежу, свој мали свемир у коме ће нам бити удобно, у коме ћемо бит сигурни. Уторак нуди охрабрење. Није он захтјевни почетак већ дан који поручује да још можемо урадити нешто од онога што желимо, нешто по својој вољи, макар мало, али довољно да дан почне и траје љепше.
Добро јутро, Херцег Нови!
