Новинари и новинарке све више су изложени нападима, пријетњама и застрашивањима, а смјернице за процјену ризика током извјештавања су корак напријед у обезбјеђивању и заштити њихове сигурности, поручено је на конференцији “Изазови новинарства: Камен спотицања за демократију“,саопштено је из Синдиката медија.
Предсједница Европске федерације новинара Маја Север казала је да због све учесталијих напада, сви заједно морамо радити на заштити сигурности запослених у медијима.
-Одговорност морају подијелити и послодавци у медијским кућама који морају осигурати заштиту новинара, бар основну, као што је процјена ризика, осигурање опреме, план покривања ризичних догађаја, психолошка помоћ, а да не говоримо о помоћи приликом извјештавања са кризних подручја попут Украјине”, поручила је Север на конференцији коју су организовали шведски медијски институт ФОЈО и Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ).
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић рекао је да је посљедњих година повећано угрожавање безбједности новинара и апеловао на надлежне да се позабаве рјешавањем нерасвијетљених случајева напада на новинаре.
-Политичари и званичници у Црној Гори морају неселективно осуђивати нападе на медије без обзира да ли им се извјештавање свиђа или не, поручио је Крачковић.
Он је најавио да ће СМЦГ ускоро представити смјернице за бољу заштиту новинара од могућих напада.
-Те смјернице ће дати предлоге како да извјештавамо и пазимо када извјештавамо са догађаја високог ризика, као што су демонстрације, протести, природне катастрофе, здравствене кризе, како да се новинари боље заштите од онлајн пријетњи, посебно новинарке, заштите или смање ризик од напада током извјештавањa, рекао је Крачковић.
Он је нагласио да је економско-социјални положај новинара у Црној Гори угрожен растућом инфлацијом, као и преоптерећеношћу медијских радника у протекле три године због коронавируса, локалних и глобалних политичких дешавања.
Генерални директор Директората за медије Министарства културе и медија, Неђељко Рудовић, рекао је да тај ресор, у сарадњи са медијским асоцијалицама и невладиним организацијама, припрема прву медијску стратегију у Црној Гори, као и сет нових медијских закона.
Ако неко жели да држи новинаре у страху да не би радили свој посао и буду “послушни”, служе се разним механизмима као што су пријетње и насиље над новинарима. Црногорско друштво мора наћи начин да се избори са тим”, поручио је Рудовић.
Према његовим ријечима, један од кључних проблема када је ријеч о изазовима новинарства је ширење говора мржње и дезинформација, односно покушаја да се “угуши” новинарство.
Ларс Талерт из шведског медијског института Фојо казао је да је безбједност много шири концепт од шлемова и панцира, и да је на неки начин повезана са свим што новинари раде не само у ратним зонама, него у свим државама.
Он је, говорећи о томе шта је потребно да новинарство буде одрживо, рекао да се то не односи само на економску или одрживост радног окружења, већ и на друштвену одрживост у редакцијама и медијским организацијама.
Замјеница Заштитника људских права и слобода Снежана Мијушковић казала је да је и даље актуелна јасна и оштра подијељеност медијске заједнице, уз уважавање различитих уређивачких политика и тржишне утакмице.
Евидентни проблем који се, осим тога, огледају у неједнакој саморегулацији, случајевима кршења кодекса новинара, незавидној економској ситуацији у медијима, оптерећују медијску сцену, истовремено и цјелокупну црногорску јавност”, оцијенила је Мијушковић.
Мијушковић сматра да треба оснажити дјеловање Комисије за праћење и истраге напада на новинаре, прекинути праксу носилаца јавних овлашћења и политичара да пријете отказима, гашењем медија и угрожавањем медијским слобода и подстичу атмосферу нетрпељивости новинара и редакције због незадовољства извјештавањем.
С тим у вези треба ојачати механизме притужби на рад медија, медијских омбудсмана и саморегулатроних тијела, додала је Мијушковић.
Говорећи о дезинформацијама, члан Комисије за новинарску етику Украјине Олег Кхоменок, казао је да у тој држави присутно ширење дезинформације и са руске и са украјинске стране, чији је циљ да мобилишу друштво и подстакну на неке радње.
Он је рекао да се за борбу против ширења дезинформација примјењују судски механизми који омогућавају да се прекине емитовање одређених медија, као и да Влада активно сарађује са друштвеним организацијама које су усмјерене на супротстављање дезинформацијама.
Директор Асоцијације за независне медије Молдавије Петру Мацовеи казао је да је та држава у центру дезинформационих активности руске пропаганда, због свог географског положаја, али и због тога што, како је навео, Русија не може да прихвати да државе које су некада биле дио Совјетског савеза саме бирају свој пут.
Он је истакао да су друштвене мреже главни канали за ширење дезинформација, а да су основни извор углавном проруски политичари.
Мацовеи је казао да је примијетио да и у Црној Гори постоје неки проруски медији који шире дезинформације.
Уредник у редакцији за провјеру чињеница Раскринкавање.ме Дарвин Мурић рекао је да није новост да у Црној Гори постоје проруски медији и портали који отворено подржавају агресију на Украјину и често пласирају дезинформације. Он је рекао да је у Црној Гори проблем дезинформација знатно мањи јер веће и релевантне редакције не подлијежу таквим утицајима.
Саговорници су сагласни да је проблем што се дезинформације шире много брже него оне информације које их оповргну, и да је медијска писменост веома важна како би грађани умјели да филтрирају информације и развијати критичко размишљање.
Новинарка из Србије Јелена Зорић је, на панелу о угрожавању безбједности новинара, казала је да су протеклих деценију новинари у државама региона на мети: “Постоји традиција напада и злочина над новинарима, који иначе раде у јавном интересу и инсистирају на поштовању институција, али и традиција нерјешавања тих напада”.
Душица Томовић из Балкан Инвестигативе Репортерс Нетwорк (БИРН) рекла је да се методогија напада и пријетњи новинарима много промијенила, да се напади све чешће дешавају у дигиталном свијету, а да редакције медија нијесу свјесне које су опасности и на који начин се угрожава рад новинара.
Она сматра да се на овај проблем може утицати тако што би се прописале процедуре правила понашања у редакцијама. Томовић, која је истраживачка новинарка, казала је да се осјећа сигурно и да сматра да у Црној Гори проблем безбједности новинара није толико изражен, наводећи да су напади на новинаре некада злоупотребљавани.
Маријана Цамовић Величковић из СМЦГ нагласила је да у тој синдикалној организацији припремају смјернице за процјени ризика, како би питање безбједности новинара ставили на врх агенде послодаваца. Она је рекла да се посљедњих година повећао број напад на новинаре, те да у посљедње три године има више до 70 регистрованих напада и пријетњи, те да су се они углавном преселили на онлајн сферу и нападе током извјештавања са протеста.
“Редакцијама ће се понудити смјернице, које су само први корак ка изградњи културе безбједности запослених у медијима и надамо се да ће они увидјети њихов значај у превенирању и контроли ризичних ситуација”, навела је Цамовић Величковић.
Члан Комисије за истраге напада на новинаре Далибор Томовић казао је да је рад тог тијела био дуго опструиран, али да су тек сада почели да добијају податке који нијесу затамњени и да су успоставили много бољу комуникацију са државним органима.
Он је рекао да Комисију, али и црногорско друштво, оптерећују стари случајеви који су неријешени, као што су убиство главног и одговорног уредника Дана Душка Јовановића, покушај убиства новинара Туфика Софтића, напади на Оливеру Лакић.
