У оквиру осмог „Трга од ћирилице“, у порти цркве Светог Арханђела Михаила на Белависти, друго вече је било посвећено новом издању „Српске књиге“ др Стојана Новаковића (1842-1915) у издању библиотеке „Српски преглед“ Центра за Српске студије из Бања Луке. Програм је насловљен „Књига као интегративни чинилац српског духовног јединства“.
Херцег Новом припала је част да након првог издања у Београду 1900-те године, прво представљање новог издања ове књиге буде уприличено на Тргу од ћирилице, подсјетили су приређивачи др Душко Певуља и др Ранко Поповић из Бања Луке.
– „Српска књига“ се појавила у издању Српске књижевне задруге на чијем је челу био др Стојан Новаковић. Књига има и данас актуелну димензију критичког осврта на живот. Стојан Новаковић је један од крупних државника српске политичке историје и једна од најистакнутијих личности националне књижевности , културе и политике. Врсни политиколог свога времена, када су у политици постојали и државници, а не само политичари.
Многоструки интелекталац ,једна од личности која је давала тон Београду прије Првог свјетског рата. Објавио преко 200 различитих библиографских јединица. Колико приређених толико и самих ауторских дјела. У више наврата био је министар просвете и културних дијела. Креатор бројних просветних закона,који су имали за циљ унапређење просвете оног времена. На почетку 20. вијека он је увидио оно што је и данас истина, да су најслабије тачке – српске националне институције, што је парадокс. Стојан Новаковић се одлучује да оснује Српску књижевну задругу. Био је то покушај компезације онога што не раде најзначајније националне установе. На жалост, те националне институције и данас су веома скромне и не раде оно што би требало да раде за наш народ. Др Стојан Новаковић увиђа да је наш народ духовно нејединствен он врло прецизно каже да је и у нашем времену – политичко јединство ствар злоупотребе. Каже да политичком јединству треба да претходи духовно јединство. Нема заједништва ако нема духовног јединства.
„Српска књига“ треба да дође до читалаца на свим и у разједињеним подручјима сматрао је Новаковић. Он је констатовао да је лакше доћи до књига објављене о Србима у Њемачкој, него на Цетињу или другим српским крајевима, а то је на жалост и данас случај. „Српска књига“ која је објављена у Бања Луци недоступна је у Херцег Новом, Будви, Подгорици, Београду и тамо гдје живе Срби. Књижевни саобраћај постоји код ових комерцијалних издања. Ова књига је битна за очување националног идентитета. Замисао ове књиге је да покушамо урадити нешто с обзиром на скромне и мале могућности, а крајни циљ њеног објављивања је да се обезбиједи проходност међу читалачком публиком.
„Српска књига“ на жалост је актуелна и данас и зато смо је и поново објавили, закључио је у обраћању др Душко Певуља који је уредник библиотеке „Српски преглед“ бањалучког Центра за Српске студије.
Говорио је и часопису Српски преглед , који се појавио у девет бројева, гдје се настоји сачувати саборни карактер читавог српског језичког подручја. Центар за српске студије има преко 40 издања. Вриједно је споменути Зборник радова о Сави Мркаљу истинском реформатору ћириличног писма, јер је Вуку Караџићу послужио за реформу српске ћирилице. Споменуо је први књижевни часопис „Славено српски часопис“, који је 1768. године штампан у Венецији. Послије 250 година у Бања Луци преведен је на савремени српски језик.
Поред овог ствараоца, истакнут је и рад др Горана Максимовића „Симо Матавуљ и Бока Которска“, као и Зборник поводом стогодишњице смрти Светозара Ћоровића, као и бројни други радови.
Према ријечима др Ранка Поповића, 120 година након објављивања, прештампавамо „Српску књигу“ др Стојана Новаковића са увјерењем да она ни данас није није изгубила своју актуелност, ни значај.
– На нашу срамоту ми ни данас немамо уређену српску библиофрафију. Она је онаква каква је била у другом југословенском контексту. Када би данас покушао неко да уради оно што је Стојан Новаковић урадио почетком 20 вијека сусрео би се са немогућом мисијом. Треба коначно урадити неку врсту система како је он говорио. Конце у својим рукама држи политика и политичари. Зато политички споразуми о сарадњи постају празна прича.
У „Српској књиги“ Стојан Новаковић говори о јединству школске уџбеничке литературе као услову свих услова српског духовног јединства. Учитељи су ти који чувају то јединство. Ми данас три деценије након распада бивше земље немамо јединствене уџбенике. Србија је рецимо пуштила либерално тржиште да укине сопствени“ Завод за уџбенике“ ,који је био одличан и који се још некако држи, казао је Поповић и затим се осврнуо на Културну декларацију Републике Српске и Србије, чија филологија нема данас ту снагу, какву је имала у вријеме Стојана Новаковића.
„Српска књига“ је и књижевна умјешност. Новаковић је тврди научник –позитивиста који износи чињенице и никада од њих не одступа. С друге стране умије да пише и из те чисте књижевне статистике пређе у књижевну белетристику. Ту су имена Доситеја Обрадовића, Сима Милутиновића Сарајлије, Вука Стефановића Караџића, Пера Радуловића и других. То је прича о сакупљачима али и о томе да информастичка ера гази те старе добре обичаје, сматра Поповић и додаје да Стојан Новаковић даје портрете тих првих сакупљача и имена књижевних фигура и условно преносио поруке из Србије и Црне Горе.
-Књига ће издржати. Неће стара добра књига нестати, поред свих технолошких иновација. Није данас лако одредити суштински и шта је то Српска књига. Трг од ћирилице је један од сајмова, који је изнио традицију првих излагања на трговима, о којима се говори у овој књизи. Добро је ширити те поруке са овог Трга и према Истоку и Западу и свуда гдје та књига тражена, на све језике и да читају ову и све друге књиге, поручио је са Белависте др Ранко Поповић.
Програм је водио Желидраг Никчевић, који је посебно нагласио мјесто и улогу почившег митрополита Амфилохија у афирмацији ове реномиране духовно – културне манифестације.
Вече је почело богатим културно умјетничким програмом, пјесмама и играма у извођењу фолклорног ансамбла „Копаоник“ из Лепосавића.
Вечерас (уторак, 17. август) од 21 сат у порти цркве Светог Спаса на Топлој на „Тргу од ћирилице“, биће одржано „Спомен вече на Светог краља Милутина, државника и задужбинара и светог краља Стефана Милутиновог сина, дечанског чудотворца“ . На спомен вечери учествују архимандрит Андреј Сајц, игуман манастира Црна Река (Нови Пазар-Призрен), др Славица Васиљевић Илић из Бања Луке и др Васиљ Јововић из Никшића. Учествоваће и фолклорни ансамбл “Копаоник“ са Косова и Метохије.
