Често је мисао Ива Андрића водиља кроз Таласе културе – па и причу о задужбини знаменитих Дуковића у Херцег Новом и у Трсту почињемо његовом сентенцом : Сви умиру једном, а велики људи два пута: први пут кад их нестане са земље, а други када пропадну њихове задужбине.“
Задужбине Дуковића упркос временима када су биле готово заборављене и запуштене, на срећу нису пропале – тршћанска је пуна живота, у њој су станари, прихватилиште за дјецу и пословни простор, у пјешачкој зони града… а херцегновска још ишчекује живот. Зграда у некадашњој Рисанској, однедавно у улици односно степеништу које носи име дародавке – Елизе Ломбардић Дуковић, јесте реновирана али треба још
уредити двориште и ентеријер и одредити намјену овом атрактивном објекту наравно поштујући тестаментарну вољу оставиоца.
Каква је опорука Елизе Ломбардић Дуковић, шта знамо о животу задужбине у Трсту, колико је за функционисање овог дијела задужбине значајна недавна посјета делегације Општине Херцег Нови, прва за протеклих 25 година, могу ли у оквиру задужбине Нови и Трст снажније сарађивати, има ли у Трсту још простора који су знаменити Новљани остављали за спомен а на понос и корист роду, чија је задужбина, а да то мало ко у граду зна највећа? Све ово откривамо кроз разговор са Татјаном Јакобсон која од 1998. године изузетно предано води тршћанску задужбину Дуковића, са предсједником општине Стеваном Катићем, са станаркoм задужбине Дуковић у Трсту Силвиом Цоманд, са архитектом конзерватором Срђаном Марловићем, са секретарком секретаријата за културу Аном Замбелић Пиштало, а имамо и писмо предсједнице УО задужбине Дуковић у Новом – Мирјане Радојичић.
Бити у Трсту а не посјетити цркву Светог Спиридона било нам је незамисливо, а саговорник нам је у овом, кажу једном од најљепших православних храмова на свијету био протојереј ставрофор, архијерејски намјесник за Италију – Рашко Радовић.
Таласе културе уређује Витка Вујновић, а емисија је од 20 сати на програму Радио телевизије Херцег Нови.
