Свјетски, а новски: Тома Гаврић – мастер студент микро и наноелектронике

Фото: Тома Гаврић/ Infineon- компанија у Аустрији гдје је обавио праксу

Иза широког осмјеха и искрене приче о успјеху, као да је то нешто сасвим уобичајено, стао је читав низ награда, признања и титула првака свијета у микролектроници – Новљанин Тома Гаврић. Велики, успјешни људи су по правилу скромни, па тако и Тома прича како је зидао своју кулу знања од основне и средње школе у родном Херцег Новом, преко Електротехничког факултета у Београду до мастер студија у Њемачкој и могућности да пише мастер рад у ЦЕРН-у.

Прије само три године постао је свјетски шампион из микроелектронике у Јеревану, а од тада, како прича за РТХН, десило се доста непланираних и позитивних ствари.

– Након освојене титуле сам дипломирао на Електротехичком факултету у Београду. Уписао сам двогодишње мастер студије на престижном универзитету RWTX Aachen у Њемачкој. У међувремену сам положио све испите на мастеру и одрадио праксу у Vilahu, у Аустрији. Тренутно пишем мастер тезу у ЦЕРН-у.

Сама помисао на то да овај град има свог суграђанина у Европском центру за нуклеарна истраживања, највећем на свијету, изазива дивљење, а до такве прилике за учењем и истраживањем се долази само великим и преданим радом. Тома је такав циљ остварио.

Фото: Тома Гаврић / CMS експеримент у ЦЕРН-у

– ЦЕРН је невјероватна организација, препуна људи који су животе посветили помјерању граница науке и разумијевању свемира и физике какву познајемо данас. Доста пута сам чуо како неко тешко проналази мотивацију на послу, да колеге не пружају потребну подршку или да су завидне. Све ово је супротно у ЦЕРН-у и сви се труде да допринесу заједничком циљу, а то је помјерање граница познатог. На овај начин свакодневно проналазим и ја мотивацију и напредујем. Веома сам захвалан на томе што сам примљен и што могу из прве руке видјети како функционише и шта се ради у највећем истраживачком центру на свијету.

Како каже, тренутно је на мастеру из микро и наноелектронике.

– Иако је у питању мастер програм, обрадили смо широк спектар тема из области електронике. То укључује сензоре, инструменте за мјерење, процес фабрикације чипова, дизајн дигиталних и високофреквентних кола, разне архитектуре и примјене VSLI система (Very Large Scale Integration) и обухвата чипове са 10 000 до 100 000 транзистора. Идеја је да студенти добију увид у тренутне трендове у индустрији и да се боље припреме или за индустрију или за докторске студије. Предности овог мастер програма су обавезна пракса у индустрији и мастер теза, јер се студент тако припреми за живот после студија и врло вјероватно, већ у току студија, обезбиједи посао после завршетка студија.

Прича да и поред деветочасовног радног времена, нађе простора да усаврши франсцуски језик, који говори уз енглески и њемачки.

– У ЦЕРН-у постоји званично радно вријеме од 08:30 до 17:30. У ових девет сати је и једночасовна пауза за ручак или бављење неком физичком активношћу. Наравно, ово је флексибилно у договору са супервизором. У зависности од дана, радо одем до центра Женеве са колегама или на часове француског, а обавезно је и пливање пар пута седмично. Трудим се да упознам културу што је више могуће и дружим са инспиративним људима из свих дјелова свијета.

Фото: Тома Гаврић, Aachen, Њемачка

Љубав према математици и физици рођена је још у основној школи, касније се развијала на Електротехничком факултету гдје је освајање знања тешко и захтјевно па четврогодишњи период учења зна да постави и одређене изазове.

– Једна од најтежих ствари, не само мени, већ и осталим студентима је одржати мотивацију током студија. У доста ситуација, студенти немају прилику да јасно виде како ће примијенити стечено знање и то зна да демотивише. За мене су разна такмичења, ваннаставни пројекти и конференције били показатељ да сам на добром путу и да вријеме уложено у припрему испита има већу вриједност од саме оцјене. Рад са професорима и њихови савјети на почетку каријере ми доста значе, јер сам на тај начин видио директу примјену стеченог знања.

Најважније је у свему истрајати, дати све од себе, а резултати су тада неминовни, прича нам Тома Гаврић.

– Оно што сам схватио је да ријетко постоје лоше одлуке. Млади људи воле да превише размишљају о томе шта ће нека одлука донијети са собом. Наравно, није добро несмотрено доносити одлуке, али сматрам да смо ми као појединци највише заслужни да ли ће нека одлука бити исправна или не. Важно је запамтити зашто смо се одлучили за нешто, дати све од себе на том путу и истрајати до краја. Резултати ће нас увијек чекати, само је питање да ли ћемо довољно истрајати у својим плановима.

Шта ће даље, каже, одлучиће када заврши писање мастер тезе.

– Волио бих да се посветим индустрији. Одувијек сам гајио предузетнички дух и волио бих да кренем у том смјеру. Конкуренција је велика и постоји много брилијантних умова, што ме додатно мотивише, јер сам велики љубитељ доброг изазова.

Са свјетских и европских научних подијума, највише воли доћи у град у којем му је породица – у Херцег Нови.

– Херцег Нови има посебно мјесто у мом срцу и увијек ми недостаје. Ове године ћу празнике провести са породицом у Херцег Новом и овом приликом бих пожелио свим суграђанима срећну Нову годину и божићне празнике, казао је за РТХН Тома Гаврић.

Млади, вриједни, учени људи увијек чине да смо сви заједно, као град и заједница, поносни на њих и на њихове успјехе. Тома, хвала и срећно у освајању нових знања!

4 COMMENTS

  1. Предивна прича за почетак Нове године.
    Школа „Дашо Павичић“ је поносна што је Тома био њен ђак.
    Нека оваквих прича буде што више,а Томи срећно и с Божијом помоћи на путу до звијезда.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here