СЈЕЋАЊЕ НА ЖЕЉЕЗНИЦУ КОЈА ЈЕ БОКУ И ХЕРЦЕГОВИНУ ПОВЕЗИВАЛА СА СВИЈЕТОМ


Поводом јубилеја, 120 година жељезнице на овом подручју и уласка првог воза у жељезничку станицу у Требињу, у Музеју Херцеговине у том граду прије двије вечери отворена је изложба фотографија „120 година жељезнице у Требињу, Боки Которској и околини“, аутора Јосипа Вебера новинара и публицисте из Панчева. Изложби је присуствовао потпредсједник Општине Херцег Нови Мирко Мустур.

Изложба је обухватила 120 експоната, а Јосип Вебер је нагласио да је фотографије обезбиједио из жељезничких музеја Загреба, Београда, Беча, Љубљане, Будимпеште али и од љубитеља жељезнице који су кришом фотографисали пруге ових крајева јер је било забрањено фотографисати жељезницу и жељезничке објекте.
Аутор је објаснио да је била идеја да се прикаже толико фотографија колико се слави и јубилеј, а фотографије су настале од времена доласка првог воза 1901. до 1976. године.

-Жеља за истраживањем довела ме овамо из равног Баната, прво у Херцег Нови, а затим у Требиње. Прије 15 –ак година одлучио сам интензивније тражити фотографије па сам отишао у жељезничке музеје широм Европе. Ступио у контакт и с многим љубитељима жељезнице који су 50 -их, 60 -их и 70 -их година прошлог вијека фоtoграфисали жељезнице у овим крајевима. Такођер, овдје је и неколико фотографија из медијских кућа. Лично мислим да је велика штета што се све вриједне фотографије, које се налазе у фото албумима, ладицама и свим врстама ормара, не објављују јавно. Зато молим све који посједују такве фотографије – да их поклањају или дозволе да их преснимимо. Међу изложеним фотографијама је десетак које до сада никад нису биле представљене, а то су фотографије љубитеља жељезнице из Њемачке који су за ову прилику дали дозволу за објављивање. Ја се надам да ћу у наредном периоду успјети да прикажем и те фотографије, поручио је Вебер.

foto: TREBINJE LIVE



У сарадњи са општинама Требиње, Херцег Нови и Равно, како је истакао Вебер, започета прича да један дио некадашње ускотрачне пруге Чапљина-Хум –Зеленика буде обновљен.

Црногорски дио био би од станице Суторина до границе Хрватске и евентуално кроз Конавле до станице Чилипи. Други дио би био од Требиња до станице Хум, а један дио би од станице Чилипи ишао преко Миханића до станице Војски до. То би била прва фаза, а друга фаза би била спајање свих тих пруга у туристичке сврхе. Мада постоји пројекат пруге Чапљина-Никшић која би користила 2/3 трасе старе пруге тако да је и ова прича у опцији. Као што је 1901. године овај крај био повезан преко жељезнице са Европом и донио бољитак и просперитет за овај крај надам се да ће доласком жељезнице нормалног колосијека људи почети да се враћају у ове крајеве. То би био добар сигнал за инвеститоре, индустрију и овај крај би заживио привредно, туристички и културно, казао је Вебер.

У Требињу је приказан и кратак документарни филм, снимљен прије 20 година у Зеленици, а поводом 100 година жељезнице у Црној Гори у коме су говорили људи који су били савременици када је била у функцији. Исто тако приказан је и кратки филм о жељезницама Републике Српске и Црне Горе.

Изложбу организује Музеј Херцеговине у Требињу, под покровитељством Медиа центра Железница Србије а.д., а изложба је отворена до 24. октобра 2021. године.

Јосип Вебер аутор је и фотомонографије ”Жељезнице у Боки Которској” чије треће издање треба изаћи ових дана, а у којој су по његовим ријечима обрађене фотографије с мотивима жељезнице не само из Херцег Новог и Боке, већ из Требиња, Билеће, Никшића, Поповог поља, Чапљине, Сарајева.

ФОТО: ТРЕБИЊЕ ЛАЈВ (TREBINJE LIVE)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here