Шимрак о избору предсједника Врховног суда: Незнање или зла намјера?

Фото: ВСЦГ

Општа сједница Врховног суда Црне Горе 17. јануара није утврдила предлог кандидата за избор предсједника Врховног суда Црне Горе. За јединог кандидата за ту функцију, др Весну Вучковић, актуелну вршитељку дужности предсједника Врховног суда, гласало је 12 од 15 судија колико је учествовало у раду Опште сједнице.

Адвокат Вукашин Шимрак сматра да је став који је заузела Општа сједница Врховног суда,  о утврђивању двотрећинске већине али и чињенице да др Вучковић која је судија Врховног суда није гласала, апсурдан и споран.

Фото РТХН: адвокат Вукашин Шимрак

У саопштењу достављеном медијима, Шимрак подсјећа да Одлука о броју судија у судовима у Црној Гори, између осталог прописује да Врховни суд има предсједника и 18 судија. 

-Општа сједница Врховног суда је заузела став да се двотрећинска већина утврдјује у односу на број 19 (18 судија и предсједник суда) и да је то 13. Апсурдан је закључак Опште сједнице Врховног суда, иако је он „прошао“ са 8 гласова; а њих 7 сматрало је да се двотрећинска већина рачуна у односу на број судија -18 и да она износи 12, каже Шимрак и наводи да су оба приступа погрешна. 

-Само онај који је изабран (именом и презименом) за судију Врховног суда на дан гласања, који ради на дан гласања јесте судија чије се присуство рачуна у квоту. На дан 17. јануар 2023. године Врховни суд Црне Горе имао је 17 судија (једно судијско мјесто је непопуњено и мјесто предсједника суда). Дакле, јасно је и лаику, да двотрећинска већина треба да се рачуна од 17, а не 19 јер оних којих нема не могу се рачунати, они су непостојећи и не могу да гласају, тврди Шимрак.

Из саопштења Врховног суда, појашњава Шимрак, може се закључити да судија кандидаткиња др Весна Вучковић, судија Врховног суда, није гласала.

-Зашто? Па и она је судија тог суда која улази у „квоту“ а члан 34 Пословника о раду опште сједнице Врховног суда прописује: „За избор предсјендика Врховног суда предложен је кандидатт који је добио двотрећинску већину гласова укупног броја судија  Врховног суда“, наводи адвокат Шимрак.

Да да осврт на покушај утврђивања предлога за избор предсједника Врховног суда, како каже, подстакла га је чињеница и околност, како се највиши суд у земљи „коцка“ са кандидатом за предсједника и како се проналазе рјешења да се предлог не утврди.

-Одговор не знам, али морамо се сложити да је став Опште сједнице Врховног суда, којим је утврдио двотрећинску већину, као и закључак да кандидаткиња за предсједника, судија тог суда др Весна Вучковић не гласа, споран и лаику а не правницима и да је незнање или зла намјера опасност за друштво, казао је Шимрак.

На крају пита и шта очекивати од наставка процеса придруживања ЕУ у области владавине права и неопходне стабилизације институција, „ако се у кровној институцији, Врховном суду, који би требало да је гарант владавине права, дешава овакво правно насиље, екстензивно и циљно тумачење права“.

Фото ВСЦГ: др Весна Вучковић

Подсјетимо, Весна Вучковић је почетком септембра 2021. године, одлуком Судског савјета, именована за вршитељку дужности предсједника Врховног суда Црне Горе до избора новог предсједника овог суда.

На допис  са Опште сједнице Врховног суда изјаснио се и Судски савјет  у наставку Прве сједнице,  19. јануара 2023. године:

-Судски савјет препоручује Општој сједници Врховног суда, да се питање већине (да ли од укупног броја систематизованих судијских мјеста или од броја судија који раде у вријеме гласања) која је потребна за утврђивање предлога за избор предсједника суда уреди Пословником о раду Опште сједнице. Нарочито је потребно Пословником уредити питање да ли судија Врховног суда који је кандидат за избор предсједника тог суда може да гласа, саопштено је из Судског савјета.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here