Након три издања на српском и једног на кинеском, „Галеб који се смеје“ Николе Маловића, алегоријски роман за децу и одрасле објављен је и на енглеском језику, у преводу Ели Гилић, такође у издању београдске Књиге комерц.
„Галеб који се смеје“ постао је тако једини роман неког домаћег писца чији се превод на енглески и кинески језик налази у ланцима домаћих књижара, кад и у херцегновској Књижари Со.
Главни јунак, галеб Симон, као и сви галебови који живе на улазу у Бококоторски залив има жуте очи и жути кљун, за разлику од Бруна, јединог галеба који има кљун црн.
Галебовима са острва Мамула забрањено је да лете дубоко у Залив, до Котора, главног града Боке. Тамо живе галебови који мисле да говоре друкчије.
Црнокљуни Бруно често одлази за Котор јер се тамо састаје са древним Мештром из Агенције за развој која би да расели острвске жуте кљунове. И да од старе тврђаве направи луксузан хотел.
Галеб Симон заљубљује се у которску галебицу Ану, чији преци памте Немањиће, и доба када је приморски град Котор, опасан древним бедемима, доживео свој највећи процват.
Трећег лета од почетка ове узбудљиве морске авантуре, галеб Симон и Ана мораће са галепчићима да напусте острво на улазу у велики залив. Неко је одлучио да Мамула уместо раја за људе и птице постане рај за супербогате туристе. Галебови ће спас потражити у оближњем Херцег Новом, граду идиличном за живот људи и галебова.
Ко са 12 година прочита овај роман налик цртаном филму за одрасле – читаће га деци. И смејаће се! Заволеће до краја живота главног јунака, галеба Симона, и Боку Которску – најлепши од свих залива на свету.
„Галеб који се смеје“ је алегоријски роман. Говори о времену у које смо уроњени и о таласима који долазе.
