Прославу полуматурских вечери „отворили“ су ученици деветог разреда ОШ „Дашо Павичић“ и први у својој генерацији уз музику пјесму, дружење обиљежили крај основног образовања.
Њихов жагор и раздраганост испуњавали су Парк „Бока“ , одакле су, дјевојчице у прелијепим хаљинама, нашминкане и са сређеним фризурама а дјечаци у мало опуштенијој варијанти, у фармеркама, кошуљама и патикама, кренули у дефиле ка Градској кафани гдје ће славити прелазак једне степенице у њиховом одрастању и сазријевању.
Тренутке, када се симболично опраштају од дјетињства, и корачају ка новим, већим животним изазовима фотоапаратима су биљежили родитељи, сестре, браћа, баке и деке и бројни пријатељи.
Директорица Татјана Крстајић пожељела је успјеха ученицима, пуно среће и здравља и поручила да их много воли.
-Прочитала сам прије неки дан индијску пословицу, која каже „родитељи треба да дарују дјеци двије ствари коријене и крила. Мислим да су и наставници на истом путу и помажу родитељима. Коријени зато што морате знати ко сте и гдје припадате и чега сте један дио. А, крила ту има једна посебна прича. Знате, ја сам и као наставник на часовима вољел да говорим и о другим стварима, не само о њемачком језику. Причаћу вам причу о бумбару. Од 20-их година прошлог вијека тврде да бумбар не може да лети. Бумбар без обзира на све законе физике и те како зна да лети. Вама дјецо желим да имате та крила јер кад се нађете у ситуацији из које мислите да не постоји излаз и да је проблем велики, ја вам управо желим та крила, поручила је директорица Школе.
Услиједиле су поруке представника свих одељења деветог разреда, захвалност учитељицама, наставницима, разредним страјешинама и директорици на пруженом васпитању и образовању и упорном вођењу ка успјесима, упркос свим несташлуцима које су им приређивали током протеклих девет година.
Никола Вукић, ученик IX-1 захвалио је учитељицама и наставницима .
-Стигли смо до краја , заједно смо сазријевали и одрастали, а сада је вријеме да се свако укрца у свој воз. Овај период живота био је станица на којој смо се заједно дружили и учили плакали и смијали се, казао је Никола уз поруку „од колијевке па до гроба најљепше је ђачко доба“.
Мали матурант Максим Фемић је казао да су школске године пролетјеле.
-У основној школи смо имали добру припрему и сигурно ћемо одољети изазовима средње школе, а за то су заслужни наставници који су нас водили, казао је Максим.
У име IX3 Марија Мијовић је казала да су у основној школи стекли незаборавна сјећања.
-Девет година смо провели заједно, овај период ћу заувијек памтити, пуно вас волим! Желим да захвалим и нашим дивним родитељима, за сву подршку коју су нам пружили. Бити родитељ је јако тешко, хвала ми што су увијек чинили и што ће и даље чинити инзванредан посао! Велико је задовољство бити ученик у овој школи, хвала нашим наставницима. Помогли сте нам и при избору каријере, имате огроман утицај на нас и много ћете нам недостајати. Хвала и нашим разредним старјешинама и учитељицама, казала је Мијовић.
Искрена је била Теодора Матковић која је казала да у ових девет година и није све ишло по плану али да у њиховим срцима постоји одвојено мјесто за свакога појединачно.
-У мислима смо блиски иако нас некада дијеле километарске раздаљине. Сигурни смо да ћемо се наставити дружити, најбитније је наше међусобно пријатељство. Данас обиљежавамо растанак, али сви смо свјесни да смо повезани и да ту везу нико не може покидати. Настављамо да путујемо кроз живот заједно и захвљајујемо свим професорима, поручила је Теодора.
Милан Поповић је казао да му је јако жао што се растају од колектива уз који су заједно одрастали и које су поштовали и добијали поштовање назад.
-Биће прилика да се поново сретнемо. Надам се да ћете сви уписати школу коју желите и просјек није битан већ ваше амбиције. Пуно вам хвала на дивним моментима које смо заједно провели и нека ова ноћ буде незаборавна, поручио је Милан.
Милица Шекуларац је рекла да је свима заблистала суза пуна туге, која говори како желе да још мало проведу у путовању кроз свијет знања.
-Сузе ће ипак надмашити осјећај среће који са собом доноси нове путеве који воде у далеке земље нових открића. Сјај достигнућа сваког ученика је посебан али савршено уклопљен представља ову школу. Сјећамо се поласка у школу када је у нама тињало узбуђење, а сада треба да са радошћу испратимо последњу годину основне школе, казала је Милица.
На испраћају ове сјајне генерације полуматураната била је и учитељица Јелена Ростовић, која их је и увела у све школске занимљивости.
-То су дјеца код којих сам постигла да причају из моје главе. А то значи да им није било потребно два пута објашњавати, добро смо се капирали и душе су нам се среле, казала је Ростовић.
