Предраг Ристић – писац који музику претаче у ријечи и слике

Вриједан књижевни и музички опус Предрага Ристића, аутора мјузикла „Сан о Боки“, представљен је синоћ публици у фоајеу дворане Парк занимљивом мултимедијском промоцијом.

Истакавши да је готово читав посвећен ријечима и нотама, Предраг Ристић је подсјетио да је досада објавио шест књига: романе „Пијанино у блату“, „Срећан човек“, „Ковш“ и „Цвет камилице“ , и збирке „Гитара у снегу“ и „Речи и ноте“.

-Осим четири романа, написао сам једну збирку песама и једну мултимедијску књигу “Речи и ноте” у којој има прича и либрето за мјузијкл и неке преведене песме, детаљнији приказ те књиге. Од ране младости сам се бавио и речима и нотама, више нотама, а у каснијем добу и писањем. Као веома млад направио сам песму “Горо моја”, неки је се можда сећају, са групом “Заједно” коју је отпевао Бора Ђорђевић пре него што је постао Бора чорба. Наступао сам и у позориштима и певао у мјузиклима, тад сам упознао и Југослава Влаховића који је урадио дивне насловне стране за “Срећног човека”, “Пијанино у блату” и “Цвет камилице”. Написао сам и објавио преко 20 приповедака, неке за одрасле, мањи број и за децу, а три моја романа су испричана у облику аудио књиге, казао је Ристић, који је током  промоције и отпјевао једну своју композицију.

О његовом животу и стваралаштву надахнуто је говорила новинар и публициста Витка Вујновић, присјетивши се како су се њихови путеви укрстили, те како је “пустио корјен” у Херцег Новом.

-Са Пеђом сам се упознала два пута. Једном док је Радио Херцег Нови “становао” на Белависти која је увијек била окупљалиште маштовитих, креативних, оних који воле да се баве културом и умјетношчу, а други пут нам је састајалиште било код Миреле Шћасни када смо кренули причу о “Сну у Боки”. Пеђа Ристић је рођени Београђанин, али дијете оног Београда који је, како је писао Момо Капор, “смислен и лепо васпитан”. Кратко ћу додати да је завршио Америчку интернационалну гимназију у Бечу, научио је енглески и њемачки, што је такође битно, дипломирао на Електротехничком факултету у Београду, живио и радио, стицајем различитих прилика, често и неприлика којима смо и сами свједочили, у Бечу, Москви, Лондону, Индијанаполису и Базелу. Ако сам рекла да је дијете оног Београда који је смислен и лепо васпитан, рећи ћу и да припада онима који живе и тамо гдје им није корјен, а гдје су кренули у потрази за љубављу, за успјехом за сигурношћу или спокојем, али прилагођавајући се и пуштајући нови корјен у мјестима у којима нађу добро и лијепо и у природи и у људима. Отуд заиста не чуди да је Пеђа протеклих година изабрао Херцег Нови, и ту хвата добар корјен, а најбоља приступница Новљанима је управо мјузикл “Сан о Боки”, који је градио заједно са заљубљеницима у овај град.

Пошто га Новљани најбоље знају управо по мјузиклу “Сан о Боки”, Вујновић је публици кратко представила Ристићеве романе, приче, пјесме које, како сам каже, пише у пуном рандом времену, од шест до осам сати дневно, и налакше, најбоље, баш у Херцег Новом.

-Првјенац је био аутобиоградски роман “Пијанино у блату”, затим “Ковш”, историјска сага у којој је главни јунак антиквитет из времена царске Русије, који је путовао Европом 20. вијека, и уз чију судбину пратимо и судбину нишке породице Аксентијевић. Онда се оглашава “Срећан човјек”, још једна широка, панорамска сага 20. вијека испричана кроз биографију главног јунака, и то од Битоља, Београда, Израела до Беча, све уз примјере како упркос свему, живјети као срећан човјек. Слиједе збирке “Ријечи и ноте”, која јесте сјећање на нека срећнија времена, али је и најава онога што чујемо и у “Сну о Боки” – Пеђине пјесме “Боље вријеме ће доћи”. Ту су још и “Гитара у снегу”, нови роман “Цвет камилице”, приче које код Пеђе у неком тренутку увијек могу прерасти у романе.

Витка је покушала да одгонетне шта је заједничко свим овим књигама, направивши предложак за портрет Пеђе Ристића као књижевника.

-У свим овим књигама је заједничко преплитање аутобиографског, биографског, јаве и сна. Затим посвећеност, али она искрена посвећеност пријатељима, и када се разилазе, нажалост, и на срећу када се поново сусрећу. Сликање и промишљање о утицају на човјека ратова, примирја и мира. Тумачење оловних времена и људских судбина. Тумачење тренутака када се смијене муњевитио свјетло и тама. У свему што пише Пеђа зна да провоцира, зна да наљути, али са друге стране зна да насмије и да снажно подржи. У свим књигама наћи ћете музику, која је такође једна од Пеђиних љубави. Не среће нас само са људима; понекад и са добрим вилама. Вјерује у чуда, па се чуда и дешавају, а људи код њега од среће могу и да лебде. Са својим јунацима је кад се не сналазе ни у времену, ни у простору, ни међу људима, али и када пркосе свему лошем и злом. Нема Пеђа, и не нуди нама, кључ за рјешавање проблема, али сугрише миран поглед “очи у очи” са проблемом и тражење пута и кроз супротстављање мишљења. Не намеће рјешења; сасвим је мирољубив у неслагању, и то је квалитет. Све оно што недостаје надограђује маштом. У једном роману откривамо његов наук – “хранити се месечевом срмом и појити сунчевим сузама”. Уз такву храну могуће је бити и живјети као срећан човјек. Чини ми се да је ово кључна Пеђина лекција, рецепт по којем пише и по којем живи, закључила је Вујновић.

Путем видео снимка промицију је подржао Петар Пејаковић, режисер мјузикла “Сан о Боки, који је истакао да је Предраг Ристић писац који музику претаче у ријечи и слике.

-Радост живљења, непресушна енергија, немир, шмек и распјеваност су и  његове личне особине које су му се отеле и испуниле овај либрето до последње поре, поручио је Пејаковић.

Одломке и стихове из Ристићевих романа и збирки казивали су глумци Дејан Ђоновић и Сара Јањић, вече су музиком оплеменили Стеван Томашевић и Ђуро Познановић, а публици се на почетку обратила уредница књижевних програма у ЈУК “Херцег фест” Дијана Кривокапић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here