Православни вјерници данас прослављају Бадњи дан, који најављује један од највећих хришћанских празника Божић – Христово рождество. Уз посну трпезу која се за данас спрема, најважнији обичај је припремање бадњака, кићење и благосиљање у цркви, а потом у вечерњим сатима и налагање.
Младо храстово дрво које се бере за бадњак, подсјећање је на дрво које су пастири донијели у пећину и које је праведни Јосиф заложио како би се тек рођени Богомладенац загријао у хладној пећини. То је симбол новог живота и наде. Име бадњак повезано је са ријечју “бдјети” будући да се на тај дан бдјело чекајући рођење Господа и Спаса Исуса Христа. Слама која се уноси у кућу подсјећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Господа. Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсјећање су на дарове које су донијели мудраци са Истока и њима даровали новорођеног Христа.
Обичај налаже да у бербу бадњака иду отац или син, а потом се, макар у Боки, бадњаци засјецају са горње и доње стране и ките гранчицом ловора, маслине, бршљана и вежу црвеном врпцом. На боцун и улазну капију или врата, ставља се наранџа, а на трпезу посна јела и суво воће, уз обавезне приганице.
У многим дјеловима чува се бадњак од прошле године као чувар куће, а налаже се на Бадње вече уз нове који су припремљени за ту годину. Бадњаке уносе мушки чланови породице а жене их дочекују и посипају пшеницом. Тек након тога сједа се за трпезу.
Остао је сачуван и обичај да се бадњаци налажу и уочи Православне нове године, Богојављања и Савиндана.
Православним вјерницима ЈРДС РТХН честита Бадњи дан и Божић!
