Програм „Позориште будућности“ реализован синоћ у склопу Октобарских дана Херцег Новог подразумјевао је пројекцију екранизоване радио драме „Краљ и каменорезац“, разговор са истакнутим познаваоцима позоришта о изазовима које будућност ставља пред театар и изложбу радова Николе Ћурчина, херцегновског умјетника који дуго сарађује са Херцегновским позориштем па и на овом пројекту.
Разговор је отворила и водила Милина Ковачевић, продуцент Херцегновског позоришта а наставила Вишња Косовић према чијим је причама из књига “Тражим име” и мислима из збирке афоризама “Ријеч о ћутњи” драматизацију и режију радио драме урадила Витка Вујновић, гласовима су улоге изнијели глумци Милош Пејовић, Горан Славић и Бојана Малиновска.
-Ово је веома успио пројекат тражења нових израза у мултимедијалној умјетности, све је добро направљено од самог одабира текста из књига. Анимације су ликовно моћне, слојевите али су битни моменти у драми доведени до симбола, препознајемо и лик Станков и лик краља Твртка, Јована се назире. Звук је примарни моменат, опет из дискусра симбола пропратио ову драму. Ово је заиста успио пројекат у коејм се виде трагања за новим могућностима обједињавања основних умјетничких елемената текстуалног, ликовног, музичког. Али, све то заједно није некакав поређани збир већ даје собом један нови квалитет, рекла је Вишња Косовић.
Ковачевић је подсјетила да је радио драма „Краљ и каменорезац“, копродукција Херцегновског позоришта и РТ Херцег Нови, емитована на ХАПСу ове године у програмима шест емитера: Радија Црне Горе, Радио телевизије Херцег Нови, Радија КРШ, Радија Хомер, Радија Јадран и Интернет радија Феникс. Према њеним ријечима продукцијском подухвату значај даје и чињеница да збирка прича „Тражим име“ има већ двије значајне награде „Миодраг Ћупић“ и „Марко Миљанов“ а Вишња Косовић је овогодишња добитница Октобарске награде Херцег Новог.
У наставку програма публика је уз коментаре директора БИТЕФа Милоша Латиновића видјела кратке инсерте из четири представе са овог фестивала који је реализован под мотом “На ивици будућности”
– Позориште будућности је гаранција да ће позоришта бити, један је од Латиновићевих закључака уз оцјену да је и њему самом тешко да се опредјели према неким представама, мада је једну као директор и продуцирао. Опредјељивање и дефинисање позоришта будућности биће тешко, сматра такође Латиновић јер су у позориште ушле нове технологије: и дрон, и робот и холограм, Интернет, виртеулна комуникација, па имамо и представе без глумаца. Коначно, вјероватно ће пресудно бити остављено публици да бира шта је њено позориште… Ову мисао Латиновић је темељио на старом промишљању о позоришту као “најгенијалнијем компромису са самим собом.”
У разговору су учесвовали и креативни продуцент др Вук Вуковић и позоришни редитељ Зоран Ракочевић.
Вуковић је указао да је вјероватно намјерно у току разговора избјегнута синтагма “нова нормалност” а она према његовој оцјени јесте кључна ријеч.
-Када говоримо о ономе што је “Краљи и каменорезац” ми о томе говоримо искључиво због тога што смо ушли у нову нормалност. Без тога ХАПС 2020. не би био овакав какав јесте, не бисмо имали радио драме, не бисмо размишљали о изласку из класичне форме театра, а не бисмо имали ни програм БИТЕФа какав је био ове године с обзиром на то да се БИТЕФ бавио темама у које нас је увела “нова нормалност” а то су умјетност у доба пандемије и пост хуманизам односно транс хуманизам.
Он се посебно осврнуо на представу “Вишњик у вишњику” која је по њему посебно занимљив примјер из низа који је Латиновић издвојио. У њој се комуникација у потпуности одвија интернетом.
-Та представа је занимљива и за причу о пандемији и за будућност театра јер је сами одабир текста и редитељски концепт у складу са карактеристикама драмског текста али и језиком нових медија. Чехов би можда био задоваљан изведбом у режији Боба Јелчића посебно ако знамо да није био задовољан прапремијером коју је режирао Станиславски.
Ракочевић, аутор радио драме “Земља наша страшна” коју смо чули на овогодишњем ХАПСу обратио се публици реченицом да се када се поведу овакви разговори о позоришту осјећа као да је на неком празнику, а радио драму “Краљ и каменорезац” оцијенио је као изузетно “поетичан пројекат” у свим сегментима који оставља “јак утисак”. Говорио је потом о запостављености радио драме у Црној Гори и о театру.
– Феноменолошки позориште јесте садашњост,тик прије него што заувијек постане прошлост. Питање будућности, тј позоришта будућности вишезначно је и осјетљиво јер се дакле тиче нас сада и овдје… Колико год напредовала технологија и у каквом год свијету сад живјели, позориште ће преживјети. Сјетимо се да је преживјело средњи вијек и помоћу миса и литургија поново избило на површину, одбацило устаљене форме богослужења и створило глумце и комплетан нови еснаф са својим правилима и правцима…
Како је Вук Вуковић рекао, постхуманистичка ера је само једна нова околност коју треба обухватити, а “нова нормалност” са свим недаћама које носи ова епидемија само је један њен елемент, дио овог дехуманизираног свијета без емпатије и људскости.
Ту је позориште да барата својим језиком, пред свим опасностима које ће побиједити, јер је опстало најмање двије и по хиљаде година. Сјетимо се само како се у театру могло реаговати на Брехта, Бекета и друге који су само били у духу времена и давали одговоре на оно што је човјечанству остало након Другог свјетског рата.
У сваком случају, колико год обухватало савремене технологије или не, позориште је добро кад је добро позориште. Такође, велика је тема да данас у било ком граду Црне Горе причамо о овој феноменолошки великој теми, а да се у двадесетак позоришних сцена у земљи не дешава никаква форма позоришта, а негдје ни садржаја, рекао је Ракочевић.
У завршници програма апострофиран је проблем Херцегновског позоришта које већ децинију ради, у складу са околностима, а без својих просторија након што је исељено из палате Буровина.
Подсјећамо, данас је дан прве премијере Херцегновског позоришта, представе „Стилске вјежбе“ из 1984.године. Осим синоћњег програма и пројекције филма „Краљ и каменорезац“, пројекат уз који иду и имена и захвалност сниматељу и дизајнеру звука Драгану Видаковићу, музичком сараднику Горану Хинићу, ауторима визуализације: Николи Ћурчину који је урадио феноменалне илустрације и Ернесту Коларићу за видео монтажу, подсјећамо да ћемо Дан позоришта обиљежити представом „Ифигенија на Аулиди“ у којој игра млада Новљанка Уна Лучић, студенткиња III године глуме на ФДУ Цетиње, вечерас од 20 сати.
Филм „Краљ и каменорезац“ биће ускоро приказан на Радио телевизији Херцег Нови, а потом доступан и на Yоutube каналу.
