Институт „Др Симо Милошевић“, упркос бројним проблемима са којима се суочава, примио је почетком фебруара прве пацијенте у 2024. години, а број гостију увећао се са почетком Празника мимозе.
Како је за РТХН казао директор Зоран Ковачевић, да би 300 пацијената и око 400 гостију били примљени на прави начин, велики је изазов све параметре држати под контролом.
– Људи не примају плате, систем није редовно сервисиран, тако да су то баш доста захтјевни подухвати у које смо се упустили, али вјерујемо да Институт то заслужује. Надамо се да ћемо успјети да дођемо до коначног циља, односно да будемо опуштени и да причамо само лијепо о Институту у наредним годинама – наводи он.
Први гости у овој години дочекани су са свега 10% увећаним цијенама услуга, упркос инфлаторним токовима, јер су цијене неких производа порасле чак за 40% или 50% и трошковима за запослене због већих коефицијената у новом колективном уговору, прича Ковачевић.
– Нама су инпути порасли у свим аспектима, почевши од потрошних материјала, хране пића и свега осталог, једино цијена електричне енергије није увећана, до тога да је и трошак везан за запослене примјеном новог колективног уговора, који је почео да се примјењује од 01. новембра у Институту, тако да су трошкови везани за запослене иначе, по своме учешћу, ако гледамо сурово према економским параметрима, велики – објашњава он.
Институт је, како појашњава, радно интензивна дјелатност, која подразумјева високо учешће људског рада у цијени производа. Толеранција постоји до одређене границе, али трошкови прелазе ту границу.
– Генерално мислим да наша услуга заслужује, поготово у односу на конкуренцију, значајно више цијене од ових које имамо. Наше знање, поготово рад у медицини, јесте на нивоу значајно височијих цијена, али кондиција наших смјештајних капацитета није на том нивоу да би могла да буде конкурентна, па тиме и скупља – истакао је Ковачевић.
Иако је Влада дала сагласност на увећање цијена за 10% за фондовске пацијенте, оне су и даље нереално ниске у односу на финансијске параметре и преломну тачку рентабилности, односно ниво трошкова које Институт сноси обрађујући те пацијенте. Рехабилитација црногорских пацијената до сада је сервисирана захваљујући норвешком програму, за који су цијене, како је казао Ковачевић, биле знатно веће.
