Повећање цијена хљеба неминовност која захтијева темељно преиспитивање пословних политика произвођача, те разумијевање и подршку трговаца. Ово је оцијењено на првој сједници Групације произвођача пекарских производа, формиране у оквиру Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Црне Горе.
За предсједника Групације изабран је Радивоје Бакић, директор Инпека, а за замјеника предсједника Веско Николић, директор Унипром пекаре из Никшића.
Привредници су оцијенили да су дугогодишњи проблеми у пекарској индустрији настали првенствено као посљедица ниске цијене основне врсте хљеба, која чини око 70% укупне производње пекарских производа.
Просјечна цијена основне врсте хљеба од 0,37 еура са ПДВ-ом, по којој га пекаре продају трговцима, датира из априла 2019. године, а у међувремену је дошло до значајног раста цијена енергената, брашна и осталих репроматеријала. У малопродајним објектима цијена овог хљеба износи 0,50 еура. Чињеница је да се поврат непродатог хљеба врши сваки дан, те га пекаре морају продавати по знатно нижим цијенама или уништавати, саопштено је из Привредне коморе Црне Горе.
У 2020. години овај сектор је имао губитак прихода од преко 11 милиона еура, што је последица недостатка туристичке тражње због пандемије, пораста цијена сировина и осталих инпута потребних за производњу, као и увођења нерадне недјеље. Само у периоду од маја 2020. до маја 2021.године дошло је до повећања цијене пшенице са 17 на 22 динара што је условило повећање цијене брашна. Уље је поскупило 124%, шећер 57%, амбалажа, фолија 60%, адитиви, смјесе и остале компоненте висе од 40%, лож уље 35%, а гориво са 1,03 на 1,21 еура, што је све заједно утицало на повећање трошкова.
Нерадна недеља је такође донијела проблеме индустријским пекарима које производе углавном пласирају кроз трговачке објекте. У 2020. години трговине, па тиме ни индустријске пекаре нису радиле чак 65 дана, што је утицало на остварене резултата у сектору пекарске индустрије. Хљеб је производ који се углавном конзумира у свјежем стању и потрошачи се опредјељују за куповину свјежега хљеба недељом у малим пекарама.
Финансијска ситуација у којој се налазе индустријске пекаре је тешка. Оне немају могућност редовног измиривања обавеза према добављачима и радницима и принуђени су да потребене сировине и репроматеријал набављају путем компензација, што производе чини много скупљим него када се набављају директно од произвођача.
На сједници је такође констатовано да се цијене хљеба формирају слободно од августа 2001. године, и од тада сваки произвођач самостално дефинише сопствену политику цијена, која треба да омогући позитивно пословање и редовно измиривање обавеза према запосленима и држави.
И поред тога, произвођачи пекарских производа су увијек у дилеми када морају повећати цијену основне врсте хљеба. Међутим, значајан пораст цијена свих инпута упућује на неоходност повећања цијена овог производа, јер ће у супротном доћи до престанка рада поједних субјеката због неодрживе цијене од 0,37 еура по векни.
На сједници је такође било ријечи о измјенама Закона о акцизама из јула 2017. године које се односе на право повраћаја дијела плаћене акцизе на гасна уља коришћена као моторно гориво за индустријске и комерцијалне сврхе. Наиме, пекаре које користе то гориво су измјенама начина обрачуна повраћаја акциза доведене у неповољнији положај од других пекара. Стога је потребно поново покренути иницијативу за измјену Закона о акцизама у смислу да се повраћај дијела плаћене акцизе на гасна уља за правна лица која се баве производњом прехрамбених производа везује за стварни утрошак енергента, а не за укупан приход. Такође, због увођења плинских инсталација у погоне неопходно је допунити Закон како би се и у овом случају омогућио поврат акцизе, поручили су из Групације произвођача пекарских производа, формиране у оквиру Одбора удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Црне Горе.
Илустрација (Pixabay)
