Отварањем 59. Зимског салона у галерији „Јосип Бепо Бенковић“, синоћ је званично почела нова излагачка сезона у Херцег Новом, граду културе и умјетности. Ова манифестација је поново окупила значајна имена савремене ликовне сцене Црне Горе и региона, потврђујући континуитет и значај који Херцегновски зимски салон има у културном животу града.
Херцегновски зимски салон основан је 1967.године, када се у Херцег Новом снажно обликовао ликовни идентитет захваљујући Умјетничкој школи. Салон је настао као продужетак те педагошке и стваралачке енергије. Та школа је била простор формирања естетске свијести, мјесто гдје се учило да умјетност није украс стварности него њен критички и стваралачки одговор.
На 59. изложби Зимског салона представила су се 34 умјетника са укупно 44 рада из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, као и умјетници са ових простора који живе и стварају у иностранству. Публика има прилику да види дјела у различитим медијима – од сликарства, цртежа и колажа, до скулптуре, инсталација и дигиталне графике. Зимски салон отворила је министарка културе и медија Тамара Вујовић која је истакла значај Херцегновског зимског салона за црногорску културу и регионалну умјетничку сцену.
– Умјетници окупљени на овогодишњем салону полазе од искуства савременог човјека који више не живи у чврстим центрима него у мрежи прелаза између простора, језика, култура и личних сјећања. Њихови радови граде ситуације у којима се идентитет изнова испитује, не као задато стање него као чин, као свјесна одлука да се буде присутан, да се обликује простор у којем стојимо и да се у том простору преузме одгоровност за властити израз. Тема неприпадања која обиљежава ову изложбу поставља једно од темељних питања савременог човјека шта значи припадати? Припадати не значи стопити се са задатим, припадати значи учествовати у обликовању заједничког простора. Херцегновски зоимски салон већ 59. пут потврђује да је отворено поље дијалога. Између генерација, различитих поетика, искустава и експеримената. У том простору индивидуални таленат се сусреће са заједницом, а заједница добија прилику да се преиспита и обнови, рекла је министарка Вујовић.
Манифестација, која траје пуних 59 година без прекида, представља риједак примјер дуговјечности и досљедног његовања умјетности. Директорица галерије Гордана Крунић подсјетила је да Зимски салон није само изложба, већ простор сусрета различитих генерација и поетика.
-Херцегновски зимски салон већ готово шест деценија његује умјетност и ствара простор у којем се сусрећу афирмисани аутори и нови, млади умјетници. Наша обавеза је да чувамо тај континуитет, али и да из године у годину подижемо љествицу квалитета, како бисмо публици представили најзначајније умјетнике из Црне Горе и региона, казала је Крунић.
Овогодишњи селектор салона, историчар умјетности Давид Делибашић, одабрао је тему „неприпадање“, која се провлачи кроз све изложене радове и отвара низ савремених питања о идентитету, простору, заједници и слободи појединца. Како је навео, ријеч је о теми која је данас посебно актуелна и отворена за различита тумачења.
-Питање припадања данас више није стабилна категорија. У времену миграција, глобализације и хибридних идентитета, припадност постаје процес сталног преиспитивања. Умјетници који излажу на овогодишњем салону кроз различите медије и личне поетике истражују тај међупростор између припадања и неприпадања, гдје се често рађа слобода и могућност стварања нових идентитета, истакао је Делибашић.
Жири, у саставу Шпела Страмшек, кустоскиња Галерије „Новак“ из Љубљане и предсједница жирија, Анита Шимић, магистар сликарства, и Иван Гуришић, магистар сликарства из Подгорице, имао је захтјеван задатак да међу бројним квалитетним радовима издвоји најбоље. Како је навела Страмшек, одлука није била лака, јер је овогодишња продукција показала изузетну разноликост и висок ниво умјетничке зрелости.
-Већ сам избор финалиста показао је високу разину умјетничке продукције и разноврсност ауторских приступа. Награђени радови издвојили су се не само снажним визуелним утиском, већ и јасном концептуалном логиком, досљедношћу и снажним менталним и перцептивним ефектом, казала је Страмшек.
Прву награду освојио Ратко Одаловић за слику „Путник“, друга награда припала је Марку Петровићу Његошу за скулптуру „Фосил језгра“, док је трећа награда додијељена Лидији Никчевић за слику „Три стабла.
Другонаграђени умјетник Марко Петровић Његош истакао је да му признање са Херцегновског зимског салона представља важан подстицај за даљи рад.
– Мени је ово већ трећа награда на овом салону и посебно ми је драга, јер свака награда утиче позитивно на сваког умједника, али ово је један континуитет, прву награду коју сам добио када сам први пут излагао на овом зимском салону, након академије, и тада сам добио право излагања, и после тога, после неколике године добио сам трећу награду, и ово сад је друга награда, што значи да ипак моје сваролаштво неким дјелом напредује и баш Хецегновски зимски салон ми је прави показателљ да ипак тај мој рад припада умједности, и да идем правим путем ка напредку и обогаћивању својег умједничког дјеловања, рекао је умјетник.
Херцегновски зимски салон биће отворен до краја марта.
