Херцегновска читалачка публика, захваљујући квалитетном књижевном програму у организацији ЈУК Херцег фест, у Кући нобеловца Ива Андрића, имала је прилику да кроз разговор са новинаром Небојшом Мандићем, упозна српског писца Ивана Токина и његова дјела – роман „Црна ноћ нада мном и звездано небо у мени“ из 2025. и збирку кратке прозе „Први излаз за Розарито“, која је из штампе изашла ове године.
У промовисаном роману доминантан је глас жене, а Токин разговору за РТХН открива да је и раније кокетирао са првим лицем једнине у женском роду. Његов примарни циљ није свјесно разбијање стереотипа, већ стварање дјела у којем он као читалац ужива, вјерујући да ће се таква аутентичност допасти и другима.
– Кренем некако као мушко у почетку приче, онда на сред приче постанем женско. Не знам ни ни сам зашто. Мислим, чак постанем доста млађа девојка него што сам ја мушкарац. Интересовало ме је то писање и размишљање у женском роду, а онда ми је фалила нека главна јунакиња, нека које се баш пита за све. И онда сам то изгледа довео до екстрема, да се она толико пита. Био ми је циљ да напишем књигу каква ми се чита, као што ми је увијек циљ. Послије тога ми је циљ да и други људи читају ту књигу, а обично се деси да оно што се мени чита, чита се и другима – наводи он.
Инспирација се, како додаје, на одређени начин јавља као идеја, која се током разраде често мијења.
– Неко нешто тражи или неко нешто тражи, па то не добије, него добије нешто друго, па ме то инспирише на нешто треће, али некако стигнем до нечега што ми се ради. И кад стигнем до тога, онда… И добро је што не умијем, али не умијем да се одбраним од онога што се мени пише и онако како ја хоћу то да изгледа и то је то. Једног дана, кад нико не буде хтио да чита, ја ћу опет да пишем и да трпам под кревет вјероватно – прича Токин.
Збирка кратке прозе „Први излаз до Розарита“ носи назив по мјесту у Доњој Калифорнији (Мексико). Наслов реферише на специфичан, односно најгори пут до тог мјеста, који је аутору и његовим сапутницима био најпривлачнији.
Говорећи о динамици рада, Токин открива да је на последњем роману радио око годину, а у међувремену је објавио збирку „Први излаз до Розарита“ и завршио радну верзију новог романа, који није ни био у плану.
– У октобру излази нови роман. Мислим, није био никакав план. Чак сам обећао жени да нећу писати рома ове године, зато што ме онда нема. Међутим, не вриједи, ухватио ме и написао сам га. Мислим, написао сам прву руку, сад ћу мало да га сређујем, да га цицкам. Мислим да га цицкам, да видим шта је у ствари… тек сам, ето, кажем прву руку написао, али у октобру ће изаћи. Зове се „Арс Моренди“ – казао је он.
Иван Токин остаје досљедан интуитивном стилу писања, гдје лични афинитети и тренутна инспирација диктирају форму и глас књижевног дјела. Његова способност да се препусти процесу, без обзира на првобитне планове, резултира продуктивним стваралаштвом, које публика с нестрпљењем ишчекује.
