Мало ко са ових простора може се похвалити да је играо Лигу националног универзитетског атлетског савеза (NCAA) и да је студирао Универзитет Беркли (Berkeley) у Америци. Пуну спортску стипендију на овом престижном универзитету заслужио је наш суграђанин, кошаркаш Владимир Павловић, који је прве кошаркашке кораке започео на Карачи.
Владо је од малих ногу био посвећен, вриједан, радан и спреман да у сваком тренутку на прави начин одговори на задатке који су били постављени пред њега. Тако је са својим матичним клубом, Кошаркашким клубом АС дошао до пионирске медаље на првенству Црне Горе, али и престижне награде, најбољи играч Црне Горе у конкуренцији пионира, 2017. године.
– Прве кошаркашке кораке направио сам у Херцег Новом. Са осам година почео сам тренирати у кошаркашком клубу АС. У кошарку сам се заљубио од самог почетка и провео сам сате и сате на теренима у граду, највише на Карачи. Након шест година проведених у Херцег Новом, одлучио сам да каријеру наставим у Београду. Обукао сам дрес Црвене Звезде, у којој сам провео наредне четири године – прича за РТХН Павловић.
Током боравка у Звезди имао је успоне и падове, али се Владимир тога посебно сјећа.
– Период у Звезди донио ми је много радости успјеха али и много рада и труда. Било је ту још много сати проведених у сали, индивидуалних и екипних тренинга. Играо сам мноштво финалних турнира Србије. Један турнир АБА лиге као и јуниорску Евролигу пуне три године за редом. Могу се похвалити да сам био капитен Црвене Звезде на посљедњем турниру Евролиге – наводи он.
Након четири сезоне у Београду, Владимир доноси одлуку да се одсели за Америку.
– Понуда средње школе „Хусак” из Њујорка, звучала ми је изузетно занимљиво и примамљујуће. Нисам желио одустати од школовања и у потпуности се препустити кошарци, па сам тако отишао у Америку. Могао бих свакако да кажем да је година у „Хусаку“ била изузетно успијешна, али прије свега звог тога што сам био јако срећан. Осјећао сам се прихваћено и као код куће. Изградио сам много пријатељстава које ћу памтити до краја живота. Након једне године проведене у Америци добио сам неколико понуда, да играм Дивизију 1 универзитета. Од свих факултета одлучио сам се за престижни Универзитет Калифорнија Беркли. Врхунски академски ниво као и врхунски ниво кошарке дефинитивно су пресудили у мојој одлуци да школовање и каријеру наставим у Сан Франциску – казао је он.
Напомиње да ништа од овога не би било, без великог броја људи који су га подржавали, трудили се и вијеровали у њега.
– Захвалност дугујем прво мојим тренерима у Херцег Новом, а након тога и тренерима у Београду и Њујорку. Волио бих да поменем Радета Џамбића, Немању Марића и Бојана Грубишића, који дефинитвно носе највећу заслугу за мој одлазак у Америку и све успијехе које сам тамо остварио. На крају желио бих да се захвалим мојој породици и Богу. Богу који ми је кроз све дивне људе који су ми помогли послао овај успијех. Трудићу се да не изневјерим ни њега нити било кога другог – закључује Владимир Павловић, полазник Универзитета Бареклаy Цалифорниа.
Успјех у каријери не долази само уз подршку других, већ је потребан таленат, одрицање и много сати уложених у тренинге, како индивидуалне, тако и оне са цијелом екипом, а Владимир Павловић управо то доказује.
