Највећи до сада “Big game” турнир  у Херцег Новом

Вечерас ће у ресто бару „Јадран“ на Шкевру у 20:00 сати свечано бити отворена спортско-туристичка манифестација 11. “Big game fishing” Херцег Нови, у организацији истоименог клуба и Савеза за спортски риболов на мору Црне Горе.

Наредна три дана ће се преко 20 екипа на отвореном мору надметати у лову на туне, сабљарке и остале трофејне рибе. Бродови ће сваког јутра испловљавати из Луке Шквер у 8:00 сати, штапове из воде ће вадити у 17:30 и враћати се назад, а у 20:00 сати ће бити мјерење рибе.

Клуб “Big game fishing” Херцег Нови се доказао као одличан домаћин манифестације, која привлачи пасиониране риболовце, учеснике из свијета бизниса и јавног живота, а гостујући у “Новском поподневу” РТХН оснивачи Радојица Рацо Гардашевић и Др Милан Цолић су се присјетили како су, гостујући на “Big game” турниру на Вису, са Благојем Иветићем, Небојшом Шапоњићем и Младеном Медиговићем, спонтано дошли на идеју да такав турнир организују и у Херцег Новом.

Др Милан Цолић не крије задовољство што је херцегновски “Big game” турнир значајне традиције и реномеа, који привлачи све више екипа, истичући да је чар, не само у такмичењу, већ у цјелокупном доживљају.

-Мислим да све што постоји више од десет година има велику традицију. Врло смо поносни што такмичење расте из године у годину, тако да су капацитети скоро и презасићени. Учесници причају једни другима како су се лијепо провели, ту је и велики дио посматрача, људи једва чекају да упловимо и да увече дођу да поделе са нама радост улова, уколико га је било, да се заједнички проведемо и дружимо уз музику и вечеру. Стварно се добро прочуло и проширило, мислим да ће такав тренд да се настави, јер су нам капацитети и више него попуњени. Двадесет екипа је негде између оптимума и максимума који можемо да поднесемо организацијски. Чар свега тога је у целокупном доживљају – и у припреми, и у путовању, и у доласку и, наравно, у улову, уколико га буде, а изгледа да ће ова година да буде добра.

Иако ове године очекују рекордан број екипа, организатор Рацо Гардашевић, каже да се тачан број не може знати до самог затварања пријава, као ни да ли ће бити улова.

-Екипе пристижу током дана и пријаве трају до 20:00 сати. Дио бродова је већ у луци, али долазе и бродови из Будве, Котора, доста их има у маринама “Портонови” и “Лазуре”, тако да ћемо коначан број учесника знати пред само отварање. У овом спорту никад не знаш, али изгледа да ће бити највећи турнир до сада, са највише екипа. Када је ријеч о улову, ова година је до сада била одлична. Међутим, дешавало се и раније да имамо одличну сезону и дође турнир а риба “не ради”. Туне је било прије неки дан, било је и сабљарке, па се надамо да ће и остати тако. Рибе које се бодују су туна, сабљарка, иглан -риба слична сабљарци, лампуга и труп. Све остало се не бодује и мора се пуштат, мада и све ове рибе имају ограничења у килажи, а неке и у дужини, и све испод лимита се морају пуштати, објашњава Гардашевић.

“Big game fishing” Херцег Нови је најзаслужнији за популаризацију овог атрактивног спорта код нас, истиче др Цолић, наводећи да многи нису ни знали да великих риба попут туне и сабљарке има у Јадранском мору.

-Уловљени примјерци потеклих година су тежили 50, 60 па и 100 и више килограма, рекорд нам је преко 100, и  они се питају зар то стварно живи у Јадрану. “Big game” је у суштини релативно нова ствар. То је доста захтевно, па и скупо такмичење, та опрема је скупа. Потребно је све организовати, мора да се има и брод, и екипа, и озбиљна опрема, и да то буде озбиљна инвестиција, тако да се то код нас није експлоатисало и многима није било познато да у Јадрану живе туне, да живе сабљарке те величине. Заиста их има, и наш акватроријум јер доста богат, само је начин експлоатације био мало запостављен.

Борба са великом рибом је посебан осјећај, каже Гардашевић, истичући да су, осим опреме и кондиције, веома значајни искуство и срећа.

-Тешко је то описати, док не осјетиш. Борба са туном од рецимо 50 кила понекад траје пола сата, и то је физички посао, прво требаш имат и технику и снагу, а понекад са туном исте величине траје три сата. Мени се дешавало на турниру да нисам више могао, да потпуно останем без снаге, да уопште не осјећам руке. Знање је врло битно, опрема је врло битна, систем на који радиш, донекле и познавање терена, али онда ту дође и мало среће.

Др Цолић се надовезује објашњавајући да срећа није пресудан фактор, већ техника и вјештина, те да је туну или сабљарку немогуће извући на снагу.

-Моја екипа се зове “Dr Big game” зато што имам четири доктора на броду за сада, а сви смо риболовци. Прикључио се прије неколико година мој син који има 30 година, који је речни риболовац. Kада је ударила прва туна он је рекао – “дај ми штап, сад ћу ја то да извадим”, и кад сам му дао штап није могао да издржи дуже од минут. Такву рибу је немогуће извадити на снагу. Наравно да човек мора да буде спреман и кондиционо и физички јак, али на снагу је немогуће. Мора да постоји техника, зна се тачно систем, мора да се научи како се то ради, човек мора да користи уствари снагу те рибе, на неки начин и снагу мора и таласа, свега заједно да би полако могаo да је доведе до брода и да је на крају довуче. Срећа је да риба удари и да ту дође, а вештина је да се извади, јер се велики број риба и откачи. То и јесте уствари та драж и чар, што то није неки аутоматизам, да она дође, поједе наш мамац и буде извучена, јер тек кад удари креће прави изазов и права борба. И те рибе су изузетно различитих карактера, као и људи. Постоји некад туна која има преко 100 килограма која се преда без нарочите борбе, и постоји туна од 40-ак килограма са којом се борите два или три сата, јер просто не дозвољава да је привучете броду.

Без обзира на улов, велики дио екипа не пропушта ни један “Big game fishing” у Херцег Новом, а о популарности овог такмичења говори и чињеница да је ове године пријављено 10 нових екипа.

– Доста је екипа из Црне Горе и Србије, три – четири су из Босне и Херцеговине, четири – пет екипа је из Русије, ту је и екипа из Словеније, а имамо и учеснике из Њемачке, Норвешке, Француске… Има 10 екипа које ових 10 година нису ухватили ниједну рибу, али стално долазе. Риба није најбитнија. Битно је дружење, да проводиш вријеме на мору, да се опустиш. То је врло битно, поготово ако се бавиш бизнисом, јер кад пођеш на море све друго заборавиш, поручује Гардашевић.

Како би се више младих октренуло мору и рибању, ове године ће поново на Росама бити организовано и такмичење за дјецу од 7 до 16 година.

-Након прекида од пар година због короне, субота је опет резервисана за “Little game fishing”. За дјецу је обезбијеђен превоз у 10:00 сати бродом са градског мула до Роса гдје ће два сата трајати такмичење. Има ко и да им помаже и обучава их, обезбјеђени су и мамци и опрема, ако немају своју, као и храна и пиће. Пријаве су отворене до петка вече, најдаље суботе ујутру, у кафе бару “Цитадела”, а побједници ће добити пехаре на затварању, као и учесници “Big game”-а.

Проглашење најбољих на овогодишњем “Big game fishing” такмичењу, које очекују вриједне награде, биће уприличено у суботу, 16. септембра, у 20:00 сати у ресто бару “Јадран”. Покровитељи манифестације су Туристичка организација и општина Херцег Нови.