Да Медитеранско морско дно свједочи о многим поморским транспортима грађевинског материјала чији је дио често био кровни покривач, односно тегуле и имбрекси, потврђује откриће Новљанина, Данијела Ђорђевића, инструктора роњења и власника ронилачког клуба „Adriatic Blue“ из Херцег Новог. Своје откриће Ђорђевић је подијелио са тимом Лабораторије за археологију поморства, Универзитета Црне Горе како би се урадила процјена културне и научне вриједности.
Имбрекси и тегуле су преклапајући кровни цријепови који су се користили у античкој и средњевјековној архитектури као водоотпорни покривач крова. Углавном су прављени од печене глине. У Риму су се користили на скоро свакој врсти грађевине, од скромних помоћних објеката до величанствених храмова. Тегуле су обликоване са издигнутом вертикалном ивицом на два краја, што би усмјеравало кишницу према дну цријепа. Имбрекси су употпуњавали водоотпорност тако што су се постављали преко спојева вертикалних ивица тегула, дијелећи кров на канале. Кишница је отјецала са закривљених имбрекса низ канале и преко тегула се спуштала у олук.
У координацији са Управом за заштиту културних добара, тим Лабораторије за археологију поморства, Универзитета Црне Горе, је са Данијелом Ђорђевићем посјетио локалитет који се налази на стрмом каменом гребену. По њему су расути комади кровног покривача типа имбрекс, док тегуле за сада нијесу пронађене. Имбрекси су груписани око већег камења и стијена. На пјесковитом дну такође су уочљиви појединачни комади. Читав локалитет је нетакнут. Настао је, вјероватно, избацивањем терета, прије него потонућем брода. Старост и поријекло имбрекса на локалитету се не могу одредити без детаљних научних анализа. Ипак, овај тип материјала се често веже за Римско доба и тадашње грађевинске подухвате.
Имбрекси и тегуле су транспортовани бродовима, о чему свједочи римска олупина, откривена 2009. године од стране RPM Nautical Foundation и истраживачког пловила „Herkules“ јужно од улаза у Боку Которску. Ова олупина античког пловила, чији је терет био само кровни покривач, односно тегуле и имбрекси, је прелиминарно датирана у доба Римске републике, то јест први вијек прије нове ере.
Проналазак овог локалитета свједочи о великом потенцијалу и оправдава развој подводних наука и технологија на Универзитету Црне Горе са циљем систематског истраживања подморја. Дјело инструктора роњења Данијела Ђорђевића илуструје модел сарадње ронилачког, научног и институционалног сектора који унапређује истраживање, заштиту и туристичку валоризацију подводне културне баштине Црне Горе.
Лабораторија за археологију поморства као дио Центра за истраживање, иновације и предузетништво, Поморског факултета Котор, настоји да освијетли и учини подводну културну баштину Црне Горе доступну јавности. Лабораторија је чланица UNESCO UNITWIN мреже за подводну археологију и у својој мисији примјењује најсавременије методе, користи најмодернију опрему и иновативне технологије развијене кроз ИПА пројекат WRECKS4ALL, који је кофинансиран од стране Европске уније.
Извор: ЛабМА УЦГ
