МЗ ЗЕЛЕНИКА-КУТИ: РЕАЛИЗОВАНИ БРОЈНИ ИНФРАСТРУКТУРНИ ПРОЈЕКТИ

У Мјесној заједници Зеленика – Кути реализовани су у доба короне бројни  инфраструктурни пројекти, на које су мјештани годинама чекали.  Завршено је  проширење и асфалитрање саобраћајнице од Џоровог моста  до пензионера, а планирају да радове наставе до  маркета Примато , на излазу на магистралу.

Предсједник МЗ Зеленика – Кути Предраг Вујновић је за РТ ХН казао да је преко Управе за јавне радове завршен  циклус уређења путева од Џоровог моста према Сасовићима и ка Рујеву у оквиру руралног развоја овог краја. Вриједност радова ка селима до Обалице износио је око 60 000  еура, док је у доњем дијелу кроз Куте, асфалитрање коштало око 90 000 еура.  

–  Најлошија дионица је била од улаза у Зелнику ,од Примата до Џоровог моста и захваљујући мјештанима , локалној управи и предсједнику Стевану Катићу, дошли до реализације првог дијела Прије неколико дана смо  завршили асфалтиране  те прве дионице од пензионера до Џоровог моста завршили, дигли стубове који су сметали од  дистрибуције и добили широку саобраћајницу и   како би рекли за мали новац , направили. Иначе, та саобраћајница је  пројектована давно и улазила је у буџет сваке године , али никада није било средстава да се то направи.Вриједност   санације саобраћајнице је била процијењена на 250.000 еура, а ми ћемо оваквим начином рада са нешто више од 30. 000 еура комплетну саобраћајницу добити нови асфалт и њено проширење, оцијенио је Вујновић.

Из МЗ Зелника – Кути обратили су недавно са два дописа министарству просвјете,науке и спорта, којим су затражили помоћ око уређења школског дворишта и постављању одговарајуће сигнализације у циљу повећања безбједности ученика.

– Из овог ресорног министарства су нам јавили  да су примили дописе и да су захтјеве дали на поступање другим министарствима и директоратима, који би требало да се баве том проблематиком. Наиме, ОШ „Илија Кишић“ има ограду, бетонске стубове и ту се налазе откада је направљена школа 70-тих година прошлог вијека.Због близине мора  жељезо у тим стубовима је иструлило и дошло је до оштећења. На  један од носећих стубова од капије  пало је дрво приликом невремена и обрушило тај стуб, тежине око 1 000 килограма, што је велика опасност за дјецу. Ми смо затражили да се постави нова ограда, која ће бити сигурнија и естетски одговарати амбијенту школе и Зеленике, објаснио је Вујновић.

Он се осврнуо на потребу постављања одговарујаће саобраћајне сигнализације поред школе уз Јадранску магистралу.  

– Писали смо свим министарствима везаним за питање безбједности путева, нарочито, бившем министарству саобраћаја, то је сада министарство капиталних инвестиција.  Држали су већ неколико година наше захтјеве. Дужих магистралних путева гдје се налазе школе постоји седам врста знакова. До сада је остало на дописивању није било реализације. Имамо обећање да ће то напокон да се среди и обиљежи и да се  на цесту поставе испрекидане линије и зебре и знакови упозорења, као и свјетлећи знакови  да се смањи брзина на 40 км , као упозорење да се ту налази школа.  За сигурност ђака је то врло битно, као и изградња троотара од Зеленике ка Кумбору ,који смо доста пута кандидовали министарству саобраћаја. Проблем је и што су ђаци, који пјешке иду у Кумбор окренути леђима возилима на магистралном путу ,упозорио је Вујновић.

Предсједник МЗ Зеленика-Кути Предраг Вујновић  је, такође, напоменуо да је рјешавање отпадних вода приоритет.   

-Морамо свим снагама да на томе у будућности радимо, да припремимо пројектну документацију, како би се кандидовали за средства код  Дирекције јавних радова у циљу  заштите и очувања изворишта Опачица. Око 700 домаћинстава гравитира овом подручју. Сви користе септичке јаме. Можемо пројекат кандидовати  и кроз програм за прекограничну сарадњу. Очекујемо да ће на јесен бити готов пројекат. Алфа и омега је пројекат за изградњу око 5 км главне канализационе мреже и исто толико споредне.  

Уски сеоски путеви су, такође , проблем.Ово што смо урадили од Џоровог моста до Опачице и према Накиченовићима то смо сопственим снагама урадили и уз помоћ Општине, што је недовољно за густо разгранату мрежу путева.

Мораћемо се и ту базирати на јавне радове и локалну управу. Јако је важно да се очисте наноси испод Џоровог моста, како не би бујичне воде  проузроковале  плављења као што је било  претходних година. Сваке године у августу и септембру чистимо  35 камиона што је око 400 кубика. Од када је предсједник Катић  препознао проблем чинимо све  да  не дође до плављења Кутског поља. Прошле смо године из корита потока Сасовићи избацили око 350 камиона наноса, а то је 3.500 кубика. Морамо сваке године чистити корито и потоке, истако је Вујновић.  

Иако је главна туристичка сезона на прагу  нису имали већих активности , како каже, јер обала није у њиховој ингеренцији. Закупцима плажа услове диктира Морско добро.    

– Велики дио земље је припало некада предузећу „Мјешовито“ који је својевремено био мотор развоја Херцег Новог. Лошом приватизацијом већи дио земљишта је отишао у руке приватника, дио од Луке до тунела у Зеленици. Једино је јавна плажа остављена на малом простору преко пута школе.  И тај мањи дио треба по договору, да уређује закупац. Остаје да се види како ће то током сезоне да функционише. Најнеопходније за безбједност је да се уради трототар од Змијица до Кумбора и подигне потпорни зид, сматра Вујновић.

Планирана је изградња два хотела на обали, а интенција је и да у зеленичку луку пристају путнички бродови.

Вујновић је, између остало указао,  и на пројекат надвожњака преко магистрале у насељу Батерија који је  планиран  годимама  у капиталном буџету Општине.

– На њега  се дуго чека па је дошло и до ревизије пројeкта, у смислу да тај мост буде прилагођен и лицима са посебним потребама.Некадашњи хотел Плажа судским путем припао је сарајевској општини Нови град иако на њега право има породица Мађар. Хотел је запуштен и не ради се ништа, а прича се да нови власник хоће да прода тај објекат и земљиште. То је историјски хотел, истакао је Вујновић, уз наду да ће суд у Стразбуру пресудити у корист првих власника хотела Плажа породици Мађар.

Поставља се питање може ли Зеленика да врати статус једног од најстаријег мјеста на Јадрану. Захваљујући жељезничком саобраћају и другим повољним комуникацијским везама, Зеленика је имала међу првима „Пансион на Зеленој плажи“, касније  хотел „Плажа“ – Зеленика,  који је почео са радом 1902. године у власништву породице Мађар. По дозволи Општинског управитељста издатој 1898. године, везују се почеци развоја модерног хотелијерства у Херцег-Новом, Боки и на Јадрану.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here