Поводом иновираног елабората о процјени утицаја на животну средину за санитарну депонију Дубоки до, данас је у Великој сали Општине одржана жучна полемика између представника мјесних заједница Убли и Морињ са једне стране, те инжењера који су анагажовани испред Општине Херцег Нови, са друге.
У иновираном елаборату, у односу на првобитни из 2013. године, у већем обиму описан је инжењерско-геолошки и хидрогеолошки склоп, уз нова хидрогеолошка испитивања ради успостављања добрих параметара о познавању токова подземних вода, што је била и основна препрека у добијању грађевинске дозволе у претходних осам година.
Према ријечима инжењерке хидроградње Оливере Доклестић, из тима који је израдио иновирани елаборат, локација је неправилног облика, највеће дужине око 115 метара, највеће ширине 96, а по подацима из главног пројекта укупни волумен одлагалиша је 394919 m3.
– Општина Херцег Нови годишње произведе између 20 и 24 хиљаде кубика отпада. У завиности од степена збијености, да ли се по m3 смјешта 0,8 или 0,6 тона, зависиће и вријеме одлагања ове количине на депонији Дубоки до – информисала је она.
Уколико је збијеност већа, у одлагање ће трајати 26 година, ако је збијеност мања, одлагање ће бити краће, објаснила је Доклестић.
Када је рађен елаборат, требало је водити рачуна о морињским изворима, сматрају из МЗ Морињ.
Према ријечима Шпира Вуловића из ове МЗ, вода у Морињу више није за пиће, због постојеће депоније на Ублима.
– Бококоторски залив је такав какав јесте. Сва вода морњиских извора, којих има 20, између Мориња и Сопота, не рачунајући Сопот, који има слив на другу страну, завршава у море. Најбоље знамо ми који живимо тамо шта то значи. Да не спомињемо да ће се депонија са крузера, који су високи 70 метара, видјети док буду пролазили кроз Вериге. То је срамота – истакао је Вуловић.
Мјештани Мориња изричити су да УНЕСKО неће дозволити изградњу депоније.
– Потрудићемо се. Писао сам државном секретару Мрдаку. Обезбиједићемо потпуну подршку. Господа са Убала ће вам рећи шта они мисле то томе. Недопустиво је да се на таквом мјесту прави депонија. Детаља бих имао још милион, али нећу да одузимам вријеме – казао је Вуловић.
Да вода у Морињу није за пиће, представници ове Мјесне заједнице мораће да поткријепе доказима, односно тачним хемијским анализама, затражила је Доклестић.
– Па чак ни тада не можете бити сигурни да је то због овога. Само тло, земљиште, а посебно камен, је одличан филтер свега и свачега и мало шта на тој удаљености од неколико километара, чак и 500 метара повертикали и по дужини, може да стигне до мора. Прочисти се доста – наводи Доклестић.
Она је казала да у Морињу није изграђена ни адекватна канализација, те да је најевће загађене извора заправо из кућа које су изграђене у непосредној близини.
Инвеститор елабората је Општина Херцег Нови, а обрађивач Екобока. Елаборат је на јавној расправи до 24. марта, до када је и рок за достављање примједби и мишљења у писаној форми, на адресу Агенције за заштиту природе и животне средине или мејлом на адресу: emir.redzepagic@epa.org.me.
Јавној расправи присуствовали су представници МЗ Морињ, МЗ Убли, затим инг. геологије мр Милан Радуловић, инг.грађ Оливера Доклестић, биолог Дражан Чепрнић, инг. хемије Душица Грубач и тех.за зашт. жив и рад. сред. Валентина Колман из тима који је израдио елаборат, Дејан Радонић и Милица Берберовић из локалне управе, као и Емир Реџепагић и Агенције за заштиту природе и животне средине.
