„МОЈ ПУТ НА КРОВ СВИЈЕТА“ ОМАЖ СВИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА „ЈАВОРКА“

Књига-монографија “Мој пут на кров свијета”, познатог црногорског планинара, алпинисте и горског спасиоца, једног од тројице Црногораца који су до сада попели Монт Еверест (8.848), Драгутина Шлагија Вујовића, промовисана је синоћ у дворани „Парк“.

Велики број посјетилаца, планинара и љубитеља алпинизма окупио се да чује причу о књизи, која није само прича о освајању Евереста, већ и сага о суровости и љепоти планина,али и о људима који су утрли пут новим генерацијама и пронијели славу црногорских планинара.

Напомињући да су планинари „Јаворка“ овдје домаћи, а не гости, чланица Планинарског клуба „Субра“, Ива Вериго је направила осврт и повукла паралелу између клуба „Јаворак“ и правца којим је отишла „Субра“.

-Када се вратимо у прошлост и на почетке планинарства у Црној Гори, када је ријеч о организованим клубовима, „Субра“ је дефинитивно и неоспорно најстарији планинарски клуб у Црној Гори. С обзиром да је баш на Орјену била и прва уређена планинарска стаза, која је била припремљена Францу Јозефу да као планинар прође до врха на најбезбједнији могући начин, тако се негдје и пут „Субре“ као клуба трасирао у том смјеру, па се данас можемо похвалити најбројнијим системом стаза и у региону. Као други клуб у Црној Гори, 20-ак година касније, формиран је „Јаворак“ који је утирао пут све до „крова свијета“. Људи који су у „Јаворку“ били прије Шлагија имали су велики утицај на омладинце који су долазили, који ће се касније редом, све од Јаворка, Требјесе, преко црногорских планина, по стотину пута у љетним и зимским условима, са сјеверне и јужне стране, по киши, леду и свим условима опредјелити да у једном тренутку крену и пут Хималаја.

Нажалост, сви рукописи о тим експедицијама, у којима су пренијели своја искустава, нестали су у пожару 2007. године, па је вриједност ове књиге и у томе што је први писани документ који је успио да их сабере, и да након десет година од првог успона, а пуно више од тих старих записа,  сва та сјећања поново угледају свјетлост дана, поручила је Вериго.

Новинарка, истраживач, пјесникиња и успјешна планинарка, Јелена Јовановић, поручила је да је њу ова књига оставила велики траг.

-Шлаги је овом књигом направио подвиг раван ономе 23. маја 2010. године када су Марко Блечић,  Ђорђе Вујичић и он изнијели нашу заставу на највиши кров свијета и уписали Црну Гору као 65. државу чијим алпинистима и високогорцима је то пошло за руком.

У књизи ћете наћи много лијепо забиљежених тренутака историје „Јаворка“, многе детаље који ће вас расплакати, али и насмијати, као и заиста драматичне и потресне моменте.  Исто тако ћете овдје прочитати и због чега су, потпуно оправдано, Драгутин, Марко и Ђорђе први, од свих нас који „живимо“ планину успјели да се домогну „крова свијета“, јер ћете наћи потпуно савршен путоказ до циља и успјеха, не само планинског него и животног, и моћи да прочитате колико су се они заиста трудили да остваре тај сан, казала је Јовановић, и додала да је Шлаги показао и да није себичан, јер је писао и о свим људима који су им утирали пут ка врховима.

Објашњавајући како је настала књига, Вујовић је подсјетио на ријечи једног од рецензената, проф. др Живка Ђурковића, да је „направио велико остварење и крупно изненађење“.

-Идеја ми је синула одмах по доласку са те успјешне експедиције јер сам читав живот у планинарском спорту и знам да су се књиге писале и о освајању мање битних врхова од Евереста. У почетку сам наговарао друга који је по струци новинар, члан је нашег друштва, а иначе је пратио експедицију и упознат је са доста њених детаља, да он напише књигу о томе. Он је, када смо се вратиили, направио фељтон о нашем пењању, имао је нас тројицу на располагању, као и мој дневник са експедиција, и његов посао би био да све то посложи. Међутим, како није био довољно заинтересован за тај пројекат, одлучио сам да књигу напишем ја. Иако сам ту причу лично доживио, имао уз себе дневник као подсјетник, била су ми као на длану дешавања по данима чиме ми је посао био доста олакшан, пишући књигу сам „прошао Голготу“ кроз коју, претпостављам, пролазе сви људи који се осмјеле на овај посао. Планинар се пуно лакше ухвати у коштац са планином, стијеном, снијегом, ледом него са папиром и оловком, поручио је аутор.

Вујовићев првијенац издала је Народна библиотека „Његош“. Модератор је била Татјана Ивановић, која је и читала одломке из књига „Мој пут на кров свијета”

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here