Након шест година Светислав Басара представио се књижевној публици у Херцег Новом. У павиљону Градске музике одржано је „Вече са Басаром“ а током једночасовног програма познати српски писац говорио је о књижевности, својим дјелима ствараним током четири деценије, односу према наградама, друштву у Србији, слободи. Модераторка вечери била је новинарка Данијела Ђоновић.
Одговарајући на питање које су главне одлике његове прозе Басара је казао да не може да дефинише умјетност, писање или сликање, те да је то за њега непрестано трагање за оним битним у сопственом животу, чепркање по сопственој души, скидање слојева и наслага што допиру до свијета, у потрази за јасним сазнањима.
-То је потрага која никада не завршава. Зато избјегавам да будем класификован, да се ухватим за ово или за оно, напросто јер тако не осјећам чврсто тло под ногама, казао је Басара.
Сматра и да критике и полемика које се воде након добијања награда обично кратко трају, па чак и она коју је изазвала НИН-ова награда за књигу „Контраендофрин“. Тврди да би све прошло незапажено да није било награде, те да НИН-ова награда служи као увеличавајуће стакло када се све ставља под лупу. Наводи и да је то прилично лоше одјекнуло у једном дијелу „српске чаршије“ те да је све помијешано са анимозитетом према жирију.
-Све су то лажне узбуне и не трају дуго –оцијенио је Басара.
Осврнуо се и на прошлогодишњег лаурета НИН-ове награде сматрајући да по његовом мишљењу најбоља књига није добила награду.
-То је била „Библија“ Ненада Рацковића, а сматрам да је то најбоља књига у посљедњих 20 година, што не значи да је награђена књига „Бас и контрабас“ Саше Илића лоша књига. Мени је поетички била ближа ова, оцијенио је писац.
Писање је, како је рекао, процес који настаје из магловите представе која „се вуче по глави двије, три године“.
-Често је то напорно пријатан процес савладавања отпора материјала, у овом случају језика. Као што вајар мора да из једне аморфне масе добије нешто лијепо, тако и писац, пјесник поготово, мора да савлада отпор језика који је понекад тежи и чвршћи него отпор гранита, казао је Басара.
Читалац са друге стране, по мишљењу Басаре, мора такође да уложи труд у оној мјери у којој је писац уложио труд за писање.
-То је једна авантура која није увијек пријатна. Не ласка сујетама, напросто читање захтијева читаоца који је спреман да се упусти у један пројекат у коме ће сазнати неке непријатне ствари и о себи, као што ја неке непријатне ствари о себи исписујем у својим књигама. Литература мора да дотиче болне ствари а не да се замаже с нечим, рекао је Басара.
Стварност у којој живимо није илизија у наивном смислу, али нам непрестано измиче, казао је писац, и навео да сагладева своју стварност и да о њој пише а да спољну стварност обрађује у том процесу.
Басара је говорио о иронији у својим књигама, хумору и критици коју шаље друштву а задатак његовог текста је, поручује, да читаоца тргне из летаргије.
-Пиасње мора бити провокативно и не знам како може бити другачије. Хумор све то ублажи, учини подношљивијим јер ако се фокусирамо само на тешке теме постаје замор материјала, објаснио је писац.
Књига када буде завршена почиње свој живот, а Басара каже да он не зна ко је његова читалачка публика.
Басара је синоћ одговарао и на питања гледалаца, а по окончању програма у изјави за РТХН је казао да је публика у Херцег Новом добра и заинтересована.
Светислав Басара (1953. Бајина Башта), романсијер, приповедач и драмски писац, аутор је више од двадесет књига, романа, збирки приповедака, драма и есеја. Добитник је многих српских и међународних књижевних награда. Био је амбасадор СРЈ, а потом СЦГ на Кипру 2001–2005. године.
Двоструки је добитник је Нинове награде за романе „Успон и пад Паркинсонове болести“ и „Контраендорфин“; награде „Исидора Секулић“ и награде Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“ за роман „Анђео атентата“ и први је добитник стипендије из Фонда „Борислав Пекић“ за рукопис у настајању. Драме су му извођене на многим сценама, а књиге превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик. Члан је Српског књижевног друштва.
