Мажоретке су годинама неизоставни и најљепши дио Празника мимозе у Херцег Новом. И ове године уљепшале су фешту у част њежног цвијета дефилеом и плесом градским улицама као и наступом у Баошићима.
Градска музика и мажоретке чине јединствену цјелину, а њихова предсједница и капелница Градске музике Валентина Кулиновић каже да тренутно Херцег Нови има 82 мажоретке, 62 мале мажоретке, подјељене у двије групе, а великих је 20 у извођачком ансамблу.
-Бити мажоретка је традиционално. Готово свакој од наших мажоретки неко је у породици раније био мажоретка, мајка, тетка, сестра, а имамо случајева да су код нас двије сестре мажоретке, тако да је то традиција и преноси се са кољена на кољено.Њима је све то интересантно, наступи, путовања, плес… а оно што је за мене интересантно је то што је сваки наступ један нови изазов. Никада не знамо пред колико људи ћемо изаћи, не може се проценити како ће та публика на одређену композицију реаговати и онда се то просто проба и кристалише. Након неких 9 година колико ја руководим ансамблом искристалисало се у посљедњих пет година шта је то што најбоље пролази код публике, на које композиције и које кореографије публика најбоље реагује и то је увек неки нови изазов, да увјек изнесеш нешто ново пред публику.
Софија Цолић каже да се мажоретка постаје у 12. години и то послије најмање годину дана редовних тренинга, али све зависи од упорности, труда и жеље.
-Мени је било много занимљиво и долазила сам на сваки тренинг. Кренула сам после годину и по вјежби на наступе и много ми се свидјело и настављам са тим. Много ми се свиђа да се дружим са другарицама, да упознајем свијет, упознајем људе, усрећујем их, плешем, што највише и волим.. Волим да забављам људе, да се диве мом плесу и да им дан буде љепши.
Милица Митровић је од малена жељела да буде мажоретка.
-То је,пре свега једна дивна ствар кад представљате свој град у региону и шире. Када сам напунила одређени број година пријавила сам се на аудицију и постала сам мажоретка. Свакој мажоретки је потребно око годину дана да научи све ове покрете да би била сто посто сигурна у себе и да би могла да наступа. Највише ми се свиђају путовања. Сви смо овдје једна велика породица и када путујемо, на тим путовањима нам је незаборавно. Такође, незаборавно нам је и на празнику мимозе када долази велики број туриста и када представљамо наш град у најбољем смислу.-
Лана Ковачевић је као мала стално гледала наступе мажоретки и била јој је велика жеља да постане дио тог друштва.
– Бавила сам се раније плесом и онда сам кренула и са мажореткама и завољела то. Мажоретке у нашем ансамблу остају до неке 23. године и нема старијих, јер већина оде на факултет. Код мажоретки је све лијепо, представљање града, учествовање на Празнику мимозе, осмјеси људи и позитивна енергија и, некако, када дођемо у униформама и видимо изразе лица људи, како им се башпоправи расположење, тако да не бих само једну ствар издвојила као најљепшу.-
Оно што мажоретке у Херцег Новом даље чека на 55. Празнику мимозе је маскенбал, затим Дјечија цвјетна поворка коју традиционално предводи наш градски оркестар и мале мажоретке 24. фебруара и доста тога још до 4. марта.
