Избор филмова за овогодишњи Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал је по оцјени предсједника Савјета Стевана Копривице беспрекоран, те да је то „филигрански тачно урађена селекција, без повлађивања и једном критеријуму који није естетички филмографски“.
– Сво троје селектора Јелена Мишељић, као селектор игране продукције на Канли Кули, Сеад Шаботић као селектор документарне и Маја Тодоровић као селектор студентске селекције, направили су тачан, добар и одговоран посао. Све оно што је главни аргумент фестивала, а то су квалитетни филмови, ове године ћемо их имати, без било каквих уступака који нису филмски и са аспекта филмског језика, казао је за РТХН Копривица.
По његовим ријечима, Кино Европа, која је нетакмичарска селекција, је нешто што чини јаку квалитативну аргументацију фестивала.
-То су најбољи европски филмови који су награђени на претходним европским фестивалима, са доминацијом Канског фестивала. То је нешто што ћемо имати на Форте Маре и чини нешто што ће изазвати велико интересовање, што се види по продатим картама. Што се тиче филма Живка Николића, он је једна непознаница, и то је нешто што је рађено као сепарат серије Ориђинали, што је редитељ Шахмановић касније допакивао, не само у техничком, већ и у драматуршком погледу. Занимљиво је да видимо колико та естетика, и тај приступ Живка Нилокића, после оволико година вриједи, а сигуран сам да вриједи, и сигурно је нешто што чини једну посебност овог фестивала, рекао је Копривица.
У оквиру селекције документарног филма издваја филм Велибора Човића, који је ван конкуренције.
-То је филм о фемициду, једној веома болној и неуралгичној теми, која ће отворити приче на округлим столовима, који прате фестивал. Видјећемо и филм двије новске ауторке које се баве палмоцидом, који се бави уништавањем палми које су цивилизацијски симбол Новог, који се изгубио. Тако да у тим пратећим програмима имамо један друштвено ангажовану визуру, нешто што филм чини већим од филма.
Копривица подсјећа да је Савјет формиран непуних мјесец прије почетка фестивала те да оперативни задаци извршног продуцента Херцег Феста, нису могли бити постављени у право вријеме.
-Међутим, цајтнот је некада и креативна категорија, јер је тада концетрација већа и учини се више него што би се иначе урадилио. Ово нам је наравоученије да оснивачи, дакле град Херцег Нови, и суоснивач Министарство културе, морају на вријеме да реагују и да фестивал мора, фактички, да ради годину дана. Увјек постоји иста прича да одмах чим завршимо један фестивал одмах почињемо нови, али то никад није урађено. Ово је крајња опомињућа ситуација, да оног тренутка када се угасе свијетла на Канли Кули, фестивал мора да настави свој годишњи живот, са програмима који ће трајати од октобра до следећег јуна и са селекцијом која ће почети у мају. Тако ће се све маркетиншке и креативне активности одрадити прије ових последњих 15-ак дана, оцијенио је Копривица.
Све три селекције имају један заједнички именитељ, а то је, каже Копривица, друштвени ангажман, запитаност и забринутост над тренутком у коме живимо.
-Занимљиво је, да ће ове године, лежернији филмови бити у Канској селекцији на Форте Маре, мада су увијек европски филмови били у габариту тежи. Ове године регионални филмови имају једну тежину и упитаност над оним у чему ми живимо. Драмска је форма са трагичним исходима, што публици неће бити незанимљиво, јер су то узбудљиви филмови, али који са собом носе дозу трагизма, генерацијске запитаности и изгубљености, од које не можемо побјећи. Ми дефинитивно не живимо у добрим друштвима и уређеним земљама и оно што се догађа појединцу у таквим системима, је тема филмова у документарној, студентској и играној селекцији. Тачно је да код нас постоји дефицит комедија, које се слабије или никако не снимају или су испод нивоа да би биле на једном оваквом фестивалу. Ове године нећемо имати филм као забавну категорију, али ћемо имати филм као узбудљиву категорију, и мислим да је следећа фаза, која нас чека, прелазак из неког резигнатног схватања стварности у побуну и чини ми се да ће то филм преузети на себе, закључио је Копривица.
