Оперативни тим Комисије за рјешавање статуса Института „Др Симо Милошевић“ на последњем састанку конкретизовао је кораке за излазак из кризе, а који су у складу са законима о државној помоћи и заштити конкуренције. Радници су незадовољни јер плате касне, рок од 60 дана блокаде полако истиче и опасност од стечаја је све реалнија, али упркос томе, услуге пацијентима и даље су на завидном нивоу.
Како је за РТХН казао извршни директор Института Зоран Ковачевић, припремљен је нацрт документа који садржи препоруке, који ће бити достављен комисији најкасније до краја ове седмице.
– Први корак је деминимис помоћ, која се може одобрити у износу који одреди Влада. То је мала интервентна помоћ. Други корак је програм санације или спашавање Акционарског друштва у проблемима. За њега је потребно мишљење Агенције за заштиту конкуренције, али се може ускладити са законом. Тај корак би требало да нас ријеши актуелне блокаде, која нас доводи у незавидну ситуацију, што се тиче плата запослених и рјешавања питања добављача и осталих обавеза у смислу да можемо кроз ту врсту активности да деблокирамо рачун. Трећи корак, такође, у складу са Законом о државној помоћи, требало би да буде план реструктурирања Института Игало, у смислу обезбјеђења његове будуће одрживости – наводи он.
Незадовољство радника полако расте, помињу се обуставе рада и протести, а задатак менаџмента је да Влади и ресорним министарствима објективно прикаже ситуацију, како би се убрзала динамика рјешавања проблема, али и да балансира са незадовољством унутар предузећа.
Ковачевић вјерује да су надлежне институције у Подгорици свјесне хитности доношења рјешења.
– Динамика коју имамо у посљедњих мјесец и по стварно је значајна, ако упоредимо са периодом који смо имали у посљедње двије године. Међутим, то запослене не задовољава, јер они све трпе те двије године и њих не интересује, они Владу виде као институцију, а не као један или други мандат. Надам се да ћемо наћи праву хармонију у одлучивању, да те одлуке буду донешене макар у посљедњем трeнутку, да Институт сачувамо у облику у којем га имамо – прича Ковачевић.
Након исплате октобарске и новембарске плате исцрпљене су законске могућности да из средстава којима Институт располаже, радницима исплати заостале дугове.
– Није дозвољено плаћање цесијом 30 дана након болкаде. Без рјешења блокаде нема отварања рачуна и пуштања плата, на начин на који би требало да се успостави након другог корака, односно плана санације, ако Влада усвоји начин који смо предложили – казао је он.
Ковачевић наводи да је питање напуштања радника актуелно од почетка кризе, али да то није велики број. Критичне позиције тренутно су у угоститељском сектору и дијелу средњег медицинског кадра, али он вјерује да ће са стабилизацијом ситуације и успостављањем сигурности у пословању напуштање радника престати, као и да ће се они који су отишлу, вратити.
